B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Gluma kao genetska predispozicija...

autor: Gomex | 27.08.2020
Gluma kao genetska predispozicija...

Mlada glumica, Aleksandra Anja Alač, našoj publici je postala poznata po ulogama u filmu i seriji „Montevideo, Bog te video!” i serijama “Ubice mog oca” i “Sinđelići”. Manje je poznato da je ćerka glumaca Aleksandra Alača i Vesne Čipčić.

Potičete iz glumačke porodice. Kada ste znali da ćete postati glumica? Kako vaši roditelji gledaju na vaša dosadašnja glumačka ostvarenja?

U prvom razredu srednje škole sam prvi put stala na scenu u sklopu školske priredbe, gde sam recitovala Žaka Prevera. Nakon godinu i po dana sam krenula u dramski studio Mike Aleksića, jer sam imala potrebu za hobijem i falila mi je dodatna aktivnost. Krenula sam na grupne časove, rasterećeno i bez svesti o tome da je gluma nešto čime ću se ozbiljnije baviti u budućnosti. Tek u četvrtom razredu gimnazije odlučila sam da izađem na prijemni na FDU i pokušam da se upišem. Roditelji su me podržavali, a i dan danas su mi veliki oslonac. 

Od uloga koje ste ostvarili, koja vam je najdraža i zašto?

Uloga Sare u predstavi “Moj sin samo malo sporije hoda” Beogradskog Dramskog Pozorišta; Zato što je sjajno napisan lik, a meni je u tom trenutku bila potpuno nov karakter u dotadašnjem glumačkom iskustvu, dijametralno suprotan od svega što sam do tada igrala. Sve one društveno uslovljene konvencije i stege kod Sare nisu prisutne. Svojom slobodom, otvorenošću i neposrednošću, i mene je na sceni oslobodila dotadašnjih inhibicija. Za ovu predstavu sam, što je zanimljivo i logično u neku ruku jer mi je bila toliko draga, dobila i nagradu za najbolju mladu glumicu na Festivalu Praizvedbi. 

Vi vrlo sigurno gradite karijeru, kako u pozorištu, tako i na filmu i televiziji. Kako je na vaše profesionalno angažovanje uticala globalna pandemija? 

Što se tiče situacije koja je aktuelna, nikom nije lako. Mislim da se svi na ovaj ili onaj način bore sa krizom najbolje što mogu. Svi smo suočeni sa promenama koje ne možemo da kontrolišemo. U poslovnom smislu, dosta sam angažovana od početka pandemije i radim na snimanju televizijske serije „TATE”. U pozorištu je situacija drugačija. Sve je maltene stalo i jako mi nedostaju predstave. Nadam se da će se uskoro situacija popraviti. 

Kakvi su vam profesionalni planovi i gde će publika moći da vas vidi u bliskoj budućnosti?

Na jesen kreće emitovanje druge sezone serije ‘TATE’. Očekuje me i premijera filma koji sam snimila, čim se situacija sredi i bioskopi ponovo počnu da rade. U pozorištu me takođe čeka nastavak procesa rada na zanimljivoj predstavi.

Da li volite da kuvate i imate li neki trik koji možete da podelite sa našim čitaocima? 

Volim da kuvam, međutim retko kad spremam standardne specijalitete. Više me zanima alternativniji pristup kuhinji. Smatram da svako treba da nađe svoju meru ukusa i da bude slobodan da odstupi od recepta, sa ciljem da nađe svoj idealni ukus. U životu stvari nisu savršene, ali jedna od stvari u kojima se može desiti savršenstvo ukusa je upravo kuhinja i zato volim ovaj prostor u kome je mašta važan činilac.