B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Jedva čekam da se vratim radu...

autor: Gomex | 04.06.2020
Jedva čekam da se vratim radu...

Marina Vodeničar je pored uloga u pozorištu ostvarila i zapažene uloge na filmu, kao i u televizijskim serijama. Pamtimo je kao Slavicu iz serijala „Vratiće se rode”, Milju u „Senkama nad Balkanom” i iz filmova „Vir” Bojana Vuka Kosovčevića i „Varvari” Ivana Ikića. Za ulogu u filmu „Pametnice”, dobila je nagradu žirija za glavnu žensku ulogu na Danima hrvatskog filma 2011. godine. 

Kako ste doživeli period izolacije? Da li je sada teško vratiti se obavezama?

Cela situacija me je naravno zatekla, kao i sve druge ljude, ali moram priznati da sam se dobro snašla i da su mi dani izolacije pomalo i prijali. 

S obzirom na to da je moj posao gluma, a ta delatnost se još uvek nije vratila u svoje normalne tokove, ja sam za vreme vanrednog stanja bila kod kuće i ispunjavala dane isprobavajući nove kulinarske recepte, otkrivajući nove serije, čitajuci knjige, a kupila sam i prostirku za vežbanje, kako bih mogla koliko-toliko da ostanem u formi. Jedva čekam da se vratim radu u pozorištu pre svega, jer mi posao nedostaje kao verovatno i većini mojih kolega.

Pošto je ova situacija poremetila rad u pozorišnim institucijama, premijera predstave „Kovači” koja je trebalo da se održi krajem marta u Narodnom pozorištu Kikinda pomerena je za jesen. Takođe, televizijska publika će od ove jeseni imati priliku da me gleda u dve nove serije - „Klan” u režiji Slobodana Skerlića i „Kosti” Saše Hajdukovića.  

Kako vidite svoju karijeru u budućnosti? Na kakvim projektima biste voleli da radite? 

Svoju karijeru u budućnosti vidim kako u pozorištu tako i na filmu, odnosno televiziji. Nadam se da ću uspevati da održavam taj balans kao i do sada. Kada je reč o projektima na kojima bih volela da radim, to su uglavnom oni sadržaji koje tražim i kao gledalac. To su ozbiljni projekti u smislu pristupa, promišljanja i posvećenosti cele autorske ekipe i uopšte ljudi koji na njemu rade. To se uvek na kraju vidi kao rezultat. Trudim se da biram inspirativne i izazovne uloge, bilo da je reč o pozorištu ili televiziji.

Vi ste već dobijali nagrade za glumu u inostranstvu. Koliko su vama nagrade važne u današnje vreme kada se čini da je najvažnije koliko neko ima pratilaca na društvenim mrežama?

Nagrade su lepo priznanje, iako nisu uvek merodavne. Po mojim aršinima, svakako su merodavniji pokazatelji vrednosti nego broj pratilaca na društvenim mrežama. 

Većina mojih nagrada i jeste međunarodna, što je možda i najbolji pokazatelj objektivnosti onih koji ih dodeljuju. Nisam ljubitelj društvenih mreža, a još manje toga da se tu gradi karijera. 

Oduvek sam volela da kuvam samo kada imam za koga. Tokom izolacije sam se i usavršila, pogotovo u pojedinim receptima. Volim da spremam ono što volim i da jedem, a to su razna tradicionalna i egzotična jela. Želja mi je da naučim da pravim suši u kućnoj radinosti.