Porodični Magazin

Porodični magazin 05/2020 - Kolumna

Dragi naši,

Volim da čitam novine i pratim vrlo raznolika izdanja, od tabloida do političkih nedeljnika. Nisam čistunac koji misli da tabloide treba zabranjivati. Jednostavno, mislim da ljudi moraju imati izbor da sami odaberu svoje štivo, naravno u skladu sa zakonom i nekim osnovnim moralnim pravilima, ali ono što me pomalo plaši jeste neka opsednutnost potpuno nevažnim temama, dok se svet menja dramatičnom brzinom. Čini mi se da se ponašamo u skladu sa narodnom poslovicom „Selo gori, a baba se češlja”.

Četvrta tehnološka revolucija (informatička) nije nešto što će se dogoditi nekom drugom, niti će se desiti za sto godina. Promene su već u toku. Život koji smo vodili do pre dvadesetak godina više se neće ponoviti. Naša deca će živeti potpuno drugačije nego mi. Nekada su u trgovini postojale različite generacije potrošača. Kupci su prelazili iz jedne generacije u drugu, ali svaka generacije se ponašala isto. Međutim, kupovne navike koje, na primer, ima sadašnja starija generacija, jednostavno se više neće ponoviti. Kupci koji pređu iz srednje u stariju generaciju imaće potpuno drugačiji pristup trgovini u odnosu na svoje prethodnike. Internet neće uništiti prodavnice, ali donošenje odluke o izboru trgovca će se vršiti uglavnom na temelju informacija koje ćemo dobijati preko svojih pametnih telefona. Trgovac koji se tome ne prilagodi polako će nestati.

Sve se menja. Nestaju poslovi koji su generacijama bili stub privređivanja, a nastaju potpuno novi kojima još nismo dali ni ime. Karte se ponovo dele na svetskom nivou i koliko god mi mislili da smo mali i beznačajni, samo od nas zavisi kakvo ćemo mesto zauzeti u svetskoj raspodeli bogatstva. Ako se opredelimo za znanje i inovativnost, imamo šanse, ali ako ostanemo zarobljeni u svojim dnevnim razmiricama („da komšiji crkne krava”), sve će biti pod znakom pitanja. 

Ponekad se pitam kakve šanse ima Gomex u sudaru sa svetskim trgovačkim divovima i ipak nisam pesimista. Upravo nove tehnologije i nove (stare) vrednosti koje su u vezi sa lokalnim razumevanjem potreba i povezivanjem lokalne zajednice, od proizvođača, preko trgovaca do potrošača, daju mi nadu da je Gomex na pravom putu. Hoćemo li svi jesti holandski paradajz ili kineski beli luk? Do pre nekog vremena izgledalo je da će odgovor biti potvrdan, a sada, čini mi se da se nešto menja. 

Ljudi su polako počeli da se okreću lokalnoj zajednici. Lokalno proizvedena hrana sve više dobija na važnosti. Ovde se ne radi o ekonomskom patriotizmu, radi se o nužnosti. Teško je živeti dobro ako svi oko vas žive loše i zato je dobrobit lokalne zajednice recept za ugodan život. Manje nervoze, manje svađe, manje kriminala, a više razumevanja i druženja, to nije moralisanje, već put u ekonomsku efikasnost (bolji život).