Porodični Magazin

Porodični magazin 09/2020 - Kolumna

Izgleda da nam se pojavilo svetlo na kraju tunela.  I dalje imamo nove slučajeve zaraze, ali se svi slažu da je najgore prošlo i da smo izbegli neke katastrofične scenarije. Ako smo se već malo opustili, hteo bih da iskoristim ovu jedinstvenu priliku da napišem koju reč o trgovcima (ne samo Gomex-ovcima) koji su se u ovoj situaciji pokazali dosta dobro.

Većina kupaca doživljava nas trgovce kao nužno zlo. Mi smo ti koji uzimaju pare, uglavnom smo loše volje, neljubazni, a bogami volimo i da prevarimo. To je stereotip koji nas prati, a kakvo je stvarno stanje?

Trgovci rade težak i nezahvalan posao. Nema subote, nema nedelje, nema praznika, rade u smenama i nikada nisu baš sigurni koja će im smena dopasti. Moraju da se prilagode svakom kupcu, od onih ljubaznih, kulturnih, sa razumevanjem, do onih... koji nisu takvi.  I svi su oni kupci i svi zaslužuju poštovanje i predusretljivost, jer su izabrali baš našu prodavnicu i baš kod nas ostavljaju svoj novac kog nikada nije dovoljno. 

Epidemija je pokazala i neke nevidljive strane ličnosti svakog od nas. Mnogi su se uplašili i pokušali da se obezbede tako što su izbegavali svoje obaveze. Naglo se „porazboljevali“, otkrivali neke davno zaboravljene bolesti i pronalazili hiljade raznih načina da ostanu kod kuće, bez obzira na svoje obaveze prema sugrađanima i kolegama na poslu. Naši trgovci su bili na prvoj liniji. Iz početka bez ikakve zaštitne opreme, a onda korak po korak, stigle su maske, rukavice, viziri, staklene pregrade, dezinfekciona sredstva, pravila ponašanja... I situacija je polako došla u neko kontrolisano stanje. 

Skraćeno radno vreme i veliki broj neradnih dana stvarali su velike gužve po prodavnicama i nagli pritisak na sve elemente lanca snabdevanja. Robe je uvek bilo dovoljno, ali nije bilo dovoljno vremena da se ona dostavi, pa su trgovci morali da rade i u vreme policijskog časa, naravno, bez kupaca, samo da bi pospremili, popunili radnju i pripremili je za novi talas kupovine. Uz sve to, dolaze i objektivno male plate. Na žalost, tako je to i u Americi i u Nemačkoj i bilo gde u svetu. 

Pošto sam imao sreće i mogućnosti da proputujem po svetu i pogledam kako trgovina funkcioniše i u tim bolje organizovanim društvima, sa zadovoljstvom mogu reći da ne postoje bitne razlike. Naše (srpske) trgovine su dobro opremljene i asortiman proizvoda je dovoljan da zadovolji najraznolikije potrebe građana. Ako pri tom dodamo da je prosečna kupovina u srpskim prodavnicama najmanje pet puta manja od nemačkih ili francuskih, mislim da ne možemo biti nezadovoljni.

Kada kažem „trgovci“ mislim na naše prodavce, ali i na radnike u skladištima ili transportu, upravi. Svi oni su deo jednog organizma koji se u ovoj kriznoj siutuaciji pokazao kao pouzdan. Tokom cele ove krize (puj, puj, da ne ureknem ), ni jedna naša prodavnica nije bila zatvorena, ni jedan radnik nije oboleo od korone, niko se nije povredio na radu...

I zato želim da se zahvalim svim kolegama koji su obavljali svoj posao i bolje nego što se očekivalo, kao i vama, kupcima, koji ste strpljivo stajali u redovima... Sa malom molbom... Setite se svega ovoga kada vas zbog nečega razljutimo i imajte razumevanja za ljudske slabosti, a mi ćemo se potruditi da vas ne izneverimo.