B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Porodični magazin 10/2021 - Kolumna

autor: Goran Kovačević | 20.05.2021

Dragi naši,

Neko je davno rekao da sva zla ovog sveta proizlaze iz toga što ljudi nisu dovoljno dobri, ni dovoljno loši. Kada bi bili baš dobri, onda ne bi bilo sukoba, a ako bi bili baš loši, onda bi ostali samo najgori, a oni bi se morali poštovati, jer su im snage izjednačene i tako bi nestalo sukoba.

Naravno, ovo je malo „filozofiranje“, ali zaista veliki broj problema nastaje iz potrebe da se život pojednostavi i učini crno-belim, gde bi crni bili loši, a beli dobri. Tako bi svi odmah, na prvi pogled, znali sa kim imaju posla.

Na žalost (ili na sreću) život je sav u sivim tonovima, pa nam je teško da razlučimo šta je dobro, a šta loše. Navešću vam jedan aktuelan primer.

Svi smo zabrinuti oko zagađivanja životne sredine. Ono što nam se činilo daleko, odjednom nam se približilo. Zabrinuti smo zbog kvaliteta vazduha koji udišemo, vode koju pijemo, hrane koju jedemo, a strahovi nisu bezrazložni. Postoji veliki pritisak (na svetskom nivou) da hrana bude jeftina, pre svega da bi se izbegli veliki socijalni nemiri, a to na neki način dovodi do snižavanja kvaliteta namrnica. Da bi se spustila cena proizvoda, prinosi moraju biti veliki. To se postiže upotrebom mehanizacije, hemije, pa i genetskim inženjeringom. Negde sam pročitao da postoji oko 1500 sorti jabuka, ali da samo 15 vrsta čini preko 90% proizvodnje. Radi se o nama dobro poznatim sortama koje jako lepo izgledaju, dugo se održavaju u svežem stanju, ali su postale neotporne na bolesti, pa ih je potrebno hemijski tretirati i preko 20 puta. To baš ne zvuči obećavajuće.

Dakle, nije sporno da se priroda mora čuvati i da se mora ulagati u tehnologije koje smanjuju zagađenje. To nije moralni zahtev, nego ekonomski. Znate onu poslovicu: Kad si mlad, trošiš zdravlje da bi zaradio novac, a kad si star trošiš novac da bi povratio zdravlje“ (ako imaš sreće). Tako je i sa ekologijom. Ako sada ne uložimo u zaštitu, sutra će nas mnogo više koštati čišćenje životne sredine.

E, sad smo ušli u sivu zonu. Jasno je da moramo ulagati u zelene tehnologije, ali kako, kada i koliko?

Tzv. zelene energije su skuplje od klasičnih izvora energije kao što je energija iz hidro i termoelektrana, a i nije najjasnije da li su one baš toliko „zelene“ kada se uzme u obzir ceo lanac proizvodnje. Sada svaki građanin preko računa za struju mora da plaća dodatni iznos kako bi se namirili proizvođači te skuplje zelene energije. Ako pođemo malo dalje, lako ćemo utvrditi da tehnologiju za proizvodnju zelene energije (npr. vetroparkovi) moramo da uvozimo, a ako se nešto i proizvodi u našoj zemlji, najverovatniji vlasnici tih fabrika su strani investitori. Ukoliko obratimo pažnju na vlasništvo tih postrojenja, verovatno ćemo opet naići na strane investitore. 

Jednostavnije rečeno, građani Srbije plaćaju skuplju struju da bi sačuvali životnu sredinu, ali veliki deo tako uplaćenih sredstava ode u inostranstvo preko stranih investicija. Onda mi opet prljamo sopstvenu zemlju, jer smo siromašni. Zato ne treba da se čudimo što nam ljudi traže isključivanje sa centralnog grejanja, pa se greju na loš ugalj ili pale svakojako smeće. Pali se sve što može da gori, a rezultat je  - zagađenje.

I tako se krećemo u krug. Hteli bismo neki veliki uspeh preko noći, zdravu životnu sredinu i dobru a jeftinu hranu, ali to ne ide zajedno, a ni brzo. Potrebna je jasna i dugoročna politika zasnovana na znanju i stručnosti. Lično verujem da mi imamo i znanje i stručnost i sredstva da polako popravljamo situaciju, ali potrebna je upornost, strpljivost i poverenje u sopstvene snage. Nisu baš svi pametniji od nas, samo da malo mućnemo sopstvenom glavom i sagledamo sopstvene interese.