Porodični Magazin

Porodični magazin 12/2020 - Kolumna

Dragi napši,

A sada malo priče o optimizmu...

Koliko god nas je korona pogodila i poremetila naše uobičajene životne navike, desile su se i neke dobre stvari.

Jedna od dobrih strana je što je ova situacija skrenula pažnju na domaći turizam. Iako većina naših ljudi ne smatra za ozbiljan odmor onaj koji ne podrazumeva kupanje u slanoj vodi, sada se ispostavlja da postoje i druge vrste odmora, tu ispred našeg nosa. 

Pre desetak dana sam poslovno posetio Staru planinu i zaista sam bio prijatno iznenađen i prirodnim lepotama i hotelskim smeštajem. To ni malo ne zaostaje za nekim izvikanim turističkim destinacijama, a uz to, hrana je bila mnogo bolja. Nedugo posle toga, zadesio sam se i na Mokroj gori, u Kusturičinom Drvengradu. Odličan hotel, prelepa priroda, Šarganska osmica, bezbrojni potočići i staze za šetnju. Sve u svemu, odlično mesto za odmor. 

Moram da pomenem i Aleksandrovac i njegovo vinogorje. Možete zamisliti, u tako malom mestu postoji 77 registrovanih vinarija i svi oni prave odlična vina i služe vrhunsku hranu. Pejzaž kao u francuskoj Provansi, samo umesto kabernea ili merloa, ovde caruje Prokupac i Tamljanika (namerno ih pišem velikim slovom).

I da ne dužim dalje, šteta je što postoji toliko dobrih mesta koja bi trebalo posetiti, a o kojima pojma nemamo ili ih potcenjujemo.

Druga dobra stvar je što smo se malo više družili barem u porodičnom krugu. Srećan sam što imam veliku porodicu, ali uvek svi nekuda žure i retko se okupimo, a da bar neko ne nedostaje. Sada smo bili kao one stare seoske zadruge, svi za jednim stolom, a domaća kuhinja nam je izašla na nos. Koliko sam čuo od prijatelja, uglavnom je to svugde bilo isto, jedino što su klinci izginuli pred kompjuterima. :)

I na kraju, cela ova zdravstvena kriza nas je naterala da podignemo zdravstvene standarde. Naše prodavnice su se i do sada redovno održavale i dezinfikovale, ali sada je to u najmanju ruku udvostručeno i tako će ostati. Ljudi nam se guše pod maskama (nisu baš prijatne u zatvorenom prostoru, i to sedam sati dnevno), ali oni razumeju potrebu i dužnost da poštuju zdravstvene preporuke.

Dakle, nije sve crno. Ili... Čaša može biti do pola puna ili od pola prazna, u zavisnosti iz kog ugla gledate. Verujem da je lakše i korisnije biti optimista, pa zato našu čašu doživljavajmo kao do pola punu. :)