Porodični Magazin

Porodični magazin 17/2020 - Kolumna

Dragi nasi,

A sada malo priče o trgovcima i laganju :)

Ovu temu sam izabrao inspirisan jednim novinskim tekstom. Vest glasi da nam dolazi jedan novi trgovinski lanac, diskonter koji će biti jeftiniji od svih ostalih za 20%. U tekstu se dalje kaže da je ovaj trgovac bio prisutan i u Nemačkoj i da su tako dobro radili da su rasprodali svu robu pa su stoga morali zatvoriti prodavnice!? 

Prvo, kada kažete da će neko biti jeftiniji 20% od stalih, onda morate znati matematiku koja kaže da bi bilo koji trgovac preživeo mora da ostvari najmanje 15% do 18% marže. Po toj logici, ako je neko jeftiniji od ostalih 20%, onda ostali trgovci imaju najmanje 35% do 38% marže, a to „neće da može“ (citiram velikog srpskog privrednika i političara Srećka Šojića :)). Naše plate su male pa nam je sve skupo, ali najveći deo srpskih trgovaca ne ostvaruje maržu veću od 20%  do 25%. Dramatične razlike u cenama hrane, a pogotovu kada govorimo o  svežoj hrani, jednostavno nisu moguće. Takve razlike se pojavljuju samo kratkotrajno, najčešće kada trgovac želi da ugrozi konkurenciju pa prodaje robu ispod nabavne cene.

Drugi deo izjave (ako je verovati novinama) bi morao ostati zabeležen u analima propagandnih besmislica. Trgovac je, naime, prestao sa radom jer je bio toliko uspešan da je rasprodao svu robu pa je morao da zatvori prodavnice. Ni baron Minhauzen se ne bi postideo ovakve laži.

Ima tu mnogo trgovačkih marifetluka koji plešu na granici između reklame i obične prevare. Često možete videti oglase o sniženju „do 70%“. Lepo izgleda, ali to najčešće znači da ovo sniženje važi samo za par neatraktivnih artikala, dok se sve ostalo prodaje po redovnoj ceni ili sa daleko manjim popustom. Neki opet oglašavaju dramatično sniženje atraktivnih proizvoda, ali onda se ispostavi da je količina tih proizvoda tako mala da je unapred jasno da će mali broj kupaca ostvariti ovaj popust. Ni proizvođači ne zaostaju u maštovitosti. Neki su se dosetili da svoje proizvode pakuju u velika pakovanja tako da kupac stekne lažni utisak da tu ima proizvoda daleko više nego što ga stvarno ima. Ima tu svetski poznatih kompanija koje su, što bi rekli, doktorirali na varanju kupaca. Setimo se samo razlike u kvalitetu proizvoda u zavisnosti od toga u kojoj zemlji se roba prodaje.

Često se pitam, kako ljudi mogu verovati u takve lagarije? Kako neko može da veruje da će kupiti kvalitetnu salamu po ceni koja je niža od cene sirovine od koje je ta ista salama napravljena? Uvek pomislim....kriza je, teško se živi, sve će se to vremenom srediti..., a  život me iznova i iznova demantuje. Onda se setim priče o Pandori koja je otvorila ćup iz koga su izletala sva zla ovoga sveta, a u ćupu je poslednja ostala nada. E ta „nada“ da će se neko čudo dogoditi i da ćete se baš vi okoristiti tim čudom je osnovno oružje svih prevaranata ovog sveta. A prevaranti nisu samo oni šibicari na železničkim stanicama. Ima ih daleko više po kancelarijama, direkcijama, upravama, sve u belim košuljama. Ima ih svuda i zato kada vas bilo ko obaspe čudesnim obećanjima, stavite prst na čelo i dobro razmislite.