Porodični Magazin

Dragi naši,

Sad kad su svi praznici iza nas, ne preostaje nam ništa drugo nego da prionemo na posao. Priznaćete da nije lako uhvatiti novi zamajac, kada smo se malo ulenjili i ušuškali u praznične iluzije. 

Potrebno je da podstaknemo sebe na taj način što ćemo dobro isplanirati svoje vreme, odrediti sebi realne ciljeve i truditi se da ih redovno ostvarujemo. Vreme provedeno sa porodicom i decom moramo kvalitetno da osmišjavamo, kako bismo osetili ispunjenje i u ovom važnom segmentu života. 

Dragi naši,

Živimo u čudnom svetu gde je sve isprevrtano, pa nikada niste sigurni šta je dobro, a šta ne. Ova moja konstatacija je inicirana „žalbom“ jednog našeg kupca, koji nam je napisao da naš trgovac nije hteo da provuče svoju ličnu karticu lojalnosti zbog njegove (kupčeve) kupovine. Radi se o situaciji gde bi keširiće (bodove) po osnovu kupčeve kupovine dobio naš trgovac.

To je zabranjeno, jer se tako oštećuju kupci i naš trgovac je postupio savesno, što zaslužuje svaku pohvalu. Zaključak kupca je bio otprilike: „Kako ih to zaglupljujete, nikada Srbija neće biti Švedska“. Iako je staro pravilo da se sa kupcima ne treba raspravljati, morao sam da mu napišem da Srbija nikada neće biti Švedska dok god vlada mišljenje da je osoba koja radi savesno i u skladu sa pravilima – glupa.

Dragi naši,

Što bi daleko, postade blizu. Pred nama je Nova godina, pa je to dobar trenutak za jedan generalni osvrt na protekli period.

Gomex će pamtiti ovu godinu kao poslovno uspešnu, ali finansijski problematičnu. Šta to znači? U poslovnom pogledu povećali smo naš biznis za oko 11%, dostigli smo brojku od 2150 zaposlenih, otvorili 26 novih prodavnica. Otvorili smo skladište u Ćupriji iz koga snabdevamo centralnu Srbiju. Stigli smo do Čačka i Pirota, Kragujevca... i sa tim možemo biti sasvim zadovoljni.

Dragi naši,

Kada sam pre neki dan ušao u jednu našu prodavnicu, bio sam zatečen prizorom velike staklene kutije pune plastičnih čepova. Znao sam da se radi o akciji „Čep za hendikep” (od prikupljenih sredstava prodajom čepova, kupuju se pomagala za osobe sa invaliditetom), ali količina čepova me je ipak iznenadila.

Uobičajeno je da ovakve akcije imaju neki svoj životni tok, gde kreće od velikog entuzijazma, a onda, malo po malo, entuzijazam kopni i akcija nestaje. U ovom slučaju, to se nije desilo, a nikome nije najjasnije zašto.

Dragi naši,

Mi u Gomex-u uglavnom prodajemo hranu (oko 90% prometa), a najviše pažnje poklanjamo proizvodima u svežem stanju. I tu počinje noćna mora. Da biste dobili zaista kvalitetan svež proizvod, po pravilu morate da radite sa proizvodima kratkog roka trajanja, a to znači da morate da računate da ćete baciti najmanje 10% proizvoda, nekada i svih 30%.

To mora da utiče na cenu, što opet znači da bi proizvodi na polici mogli biti skupi za prosečnog kupca, a to bi moglo značiti da je... biznisu došao kraj. Daleko bilo.

Dragi naši,

Savremeni način života, kao i činjenica da nas nadolazeći hladni i kratki jesenji dani sve više upućuju na zatvoren prostor, pokreće i niz pitanja o kojima nismo previše razmišljali.

Koliko puta vam se u prethodnih nekoliko godina desilo da iskreno pomislite, onako samo za sebe, da je baš šteta što se toliko slabo viđate sa prijateljima; Da to nema veze niti sa vašim osećanjima i potrebama, niti sa njihovim, već da je to posledica modernog načina života i opšte pošasti jurnjave za „prokletim” dinarom. Nova vremena, novi trendovi. Opšta konstatacija i sa tim u glavi guramo kroz život.

Dragi naši,

Laganim jesenjim korakom trošimo i poslednje dane oktobra. Jesen nam je ove godine donela i boje i mirise. Onaj rezak osećaj prohladnog i vlažnog, još kao da nismo ni okusili.

Bilo kako bilo, miholjsko leto je na izmaku i moramo razmišljati o predstojećim hladnim danima. Priroda nas uči da je period bogate i zrele jeseni samo uvod u predstojeći period oskudice svega svežeg u ponudi. Onaj ko se nije na vreme obezbedio, sada mora da hvata poslednji voz (kao u priči o crvrčku i mravu) da se nadahne jesenjom bogatom ponudom. 

Dragi naši,

U prošlom broju sam pisao o depopulaciji naših sela i negativnim posledicama takvih trendova, na šta mi je jedan poznanik rekao - „Ma pusti selo, odoše i iz grada“.

Kao pravi predstavnici ovog podneblja, seli smo u kafanu i počeli raspravu na zadatu temu. On ima svoju malu proizvodnju, koja mu ključno zavisi od nekoliko visokoobučenih majstora, koje više ne može da zadrži, jer ne može adekvatno da ih plati. Njegove plate su 50% veće od srpskog proseka, ali opet, daleko od plata koje se isplaćuju u zapadnoevropskim zemljama. Ispada da pravi konkurent nije komšija Petar sa svojom proizvodnjom, nego neki Franc iz Austrije ili Holandije. Eto nama globalizacije na mala vrata. 

Dragi naši,

Gomex je specifičan trgovinski lanac pošto svoju trgovačku mrežu velikim delom bazira na prisutnost u malim naseljenim mestima sa čak ispod 2000 stanovnika. Veliki inostrani trgovački lanci uglavnom se pozicioniraju po gradovima, a često ne vide isplativost ni u prodavnicama koje su smeštene u naseljima ispod 10 000 stanovnika.

Ko je sada tu pametan? Treba li otvarati prodavnice u manjim naseljima ili ne? Trgovina nije humanitarna organizacija, pa sve što nije barem rentabilno, nema šanse da opstane.

Dragi naši,

Kakvu hranu jedemo? Povod da se pozabavim ovom temu su mi dale jedne dnevne novine koje su na naslovnoj strani stavile naslov -  „Kako nas truju“. Ko god brine o zdravlju ili ima decu, mora da se zabrine nakon ovakvog početka. Naravno, kada se pročita celi tekst, teško ga je povezati sa naslovom, ali... naslovi prodaju novine.

Problem je kada država počinje da reaguje na ovakve bombastične naslove jer je svakom državnom službeniku lakše da počne da preti proizvođačima ili trgovcima, nego da se objašnjava sa novinama.

Ponovo se rasplamsala diskusija o minimalnoj ceni rada. Iako bi to trebala biti suva ekonomska računica bez mnogo prostora za cenkanje, kod nas se i to pretvorilo u pozorište.

Dragi naši,

Kapitalizam nam je doneo svakodnevno i svakovrsno takmičenje kao osnovni životni pokretač, a količinu stečenog novca ili stvari kao osnovno merilo uspeha. Tako je nastao BDP (bruto državni proizvod) kao merilo uspešnosti država. Veći BDP automatski znači bolju poziciju na rang listi država.

Nekako, korak po korak, s teškom mukom, utvrđeno je da sreća stanovnika neke države nije u direktnoj vezi sa materijalnim bogatstvom stanovništva, pa nije retka situacija da države sa manjim BDP imaju srećnije stanovništvo nego one sa većim BDP. Neke države su, na bazi ovih saznanja počele da mere BNS (bruto nacionalne sreće) gde se za glavni pokazatelj uspešnosti računa koliko su stanovnici te države srećni. Sve je to u povoju, ali čini mi se da je to dobra promena kojoj treba vreme da bude prihvaćena.

Dragi naši,

Ko god vodi neki iole ozbiljan posao, stalno se nalazi pod pritiskom brzog rasta, jer je to, barem po preovlađujućem mišljenju, jedini način da se opstane na tržištu. Logika je jednostavna, proizvodi ili usluge koji se masovno proizvode, morali bi biti jeftiniji od onih koji se proizvode u malim serijama. Iz tog ugla posmatranja postavlja se pitanje, koliko je potrebno ukrupniti proizvodnju da bi ona dobila poželjnu veličinu? Da li je dovoljno tržište veličina Vojvodine, Srbije, Evrope...

Teško pitanje, ali najčešće se ispostavi da ni srpsko nacionalno tržište nije dovoljno za dugoročno uspešan biznis. Pa je li baš tako? Da li smo bez ikakve šanse?

Dragi naši,

Kad pogledamo oko sebe, obreli smo se već oko sredine leta. Neki su sa godišnjim odmorima završili i ostaje im samo prebiranje po hrpi lepih uspomena sa priljateljima, a „lične baterije” koje su napunili već lagano troše u nekim novim radnim pobedama. Drugi su pak u onoj prijatnoj stresnoj groznici oko poslednjih priprema za letovanje. Da li sam kupila sve što treba? Da li je putna apoteka savršeno popunjena? Koje putno osiguranje da uzmemo? Zašto ponovo vučemo toliko stvari? Da li da uzmem dve dobre polovne ili će ove gume izdržati još ovu sezonu...? 

Dragi naši,

Krećem sa izvinjenjem. U poslednje vreme smo imali malo problema sa kvalitetom voća i povrća. O čemu se radi ?

Pre otprilike dva meseca smo napravili novi korak u saradnji sa našim glavnim dobavljačem voća i povrća, kompanijom Carska bašta. Otvoren je novi distributivni centar sa 3.500 m2 hlađenog prostora  i prostorom za čišćenje i pakovanje zeleniša. Novi centar će omogućiti snabdevanje Gomexovih prodavnica sa 12.000 tona raznovrsnih poljoprivrednih proizvoda plus 10.000 tona očišćene i zapakovane šargarepe koja će najvećim delom otići u izvoz.

Dragi naši,

Neko je rekao leto? O da, po svemu sudeći konačno smo dočekali da prestanu kiše i obasja nas toliko očekivano Sunce! Ovim brojem “Porodičnog magazina” ispraćamo proleće i dočekujemo leto, uz poruku da nam nikako ne radi ono što nam je proleće već priredilo - ove godine nije bilo uopšte “u elementu”...

U svojoj drami “Sveti Georgije ubiva aždahu” Dušan Kovačević na jednom mestu piše da nije ni čudo što nas Sunce ne voli jer ga često spominjemo u ružnom kontekstu, da ne kažemo - u psovkama. I jeste tako... Zapitajte se koliko puta dnevno imate prilike da čujete da neko sipa “drvlje i kamenje” koristeći imenicu Sunce? U istoj drami, Kovačević dodaje da je “dobro što nam Sunce uopšte i sija, koliko ga kudimo”. 

Poslednjih meseci jedna od sigurno najčešće spominjanih tema ne samo kod nas, već i u Evropi, a bogami i u svetu, su svakako vremenske (ne)prilike. Priznaćete, i kod vas sigurno ne prođe barem jedan dan da sa nekim ne prozborite reč-dve o ovim nezapamćenim smenama kiše, Sunca, oluja, grada... i svih ostalih pratećih nedaća koje idu uz to.

Dragi naši,

Srećno sam se vratio iz Amerike, pa što naš narod kaže: „Hvali more, drž’ se obale!“. Zaista sam fasciniran njihovom posvećenošću biznisu, ali čini mi se da je opčinjenost novcem malo prejaka, barem za moj ukus.

Naša Srbija nije Amerika, ali ima svoje kvalitete, pre svega u daleko prisnijim međuljudskim odnosima. Pametna stvar bi bila kad bi to mogli nekako uravnotežiti. Da malo podignemo biznis, a koliko-toliko zadržimo naš način života.

Dragi naši,

Ukazala mi se prilika da iskombinujem posao i zadovoljstvo, pa sam stigao u Ameriku. Naravno, prva stanica je New York, grad koji možda ne predstavlja prosečnu Ameriku, ali grad koji jeste moderna Vavilonska kula, gde se govori na stotine različitih jezika, ispoveda na desetine religija. Svako negde žuri, nešto radi, novac podmazuje sve točkiće društva, pa sve funkcioniše prilično dobro.

Uskrs se u Americi uglavnom ne proslavlja na tako svečan način kao kod nas. Posetio sam crkvu Svetog Patrika kada se ispred crkve održavala čuvena Parada šešira. Na uskršnji dan ovde se okupljaju  dame i gospoda sa svim mogućim modelima pokrivala za glavu, uglavnom sa uskršnjim motivima. Šeširi sa kokoškama, jajima, zečevima, cvećem, sve je bilo veselo i lepo, ali tu je bila i grupa bradonja u suknjicama sa prilično nehrišćanskim porukama.

Dragi naši,

Evo nas u varljivom aprilu. Em je varljiv u meteorološkom smislu, em može da prevari i finansijski. Ove godine imam tri ozbiljna napada na novčanike. Dva Uskrsa i Praznik rada su tako lepo vremenski raspoređeni (za nas trgovce SMAJLI) da će trebati dobra matematika i finansijska disciplina da se pokriju svi troškovi. 

Naravno, postoji i lepša strana medalje. Uskrs je najveći hrišćanski praznik koji slavi pobedu života nad smrću i celoj našoj civilizaciji daje ozbiljan smisao postojanja. Bez Uskrsa naš život je samo zrno peska u pustinji. Uskrs je bitan deo naše kulture i da parafraziram reči jednog umetnika  “Da ga nema, trebalo bi ga izmisliti”.