Porodični Magazin

Dragi naši,

Uporedo sa lepim, prolećnim vremenom, većina vas sigurno “priprema teren” za tradicionalno “veliko prolećno spremanje” kuće odnosno stana. Hladni i ružni dani ostali su iza nas, Sunca ima sasvim dovoljno da prozore držite otvorene po maltene ceo dan, pa zašto ne biste zgrabili krpu i metlu i “razbudili” svoj prostor posle zimskog perioda?

Stručnjaci smatraju da je prolećno sređivanje kuće ujedno i fizička i mentalna gimnastika za vaše telo. Priznajte, zima je idealno godišnje doba da budete lenji i slabije se krećete... E ali sada je proleće i to više ne važi! Ribanje, čišćenje, usisavanje, brisanje... blagotvorni su u isto vreme i za mozak i za mišiće. A tek kada posle napornog rada sednete u omiljenu stolicu i pogledate kako se sve sija - očekujemo jedan veliki, široki osmeh na vašem licu!

Dragi naši,

Dočekasmo i proleće. Za mnoge je ovo najlepše i najromantičnije godišnje doba. Vreme kada se i biljke i životinje bude, a priroda počinje da “pumpa” životne “sokove” kroz sve one pore koje su tokom zime bile čvrsto zatvorene. Proleće je takođe i onaj deo godine kada cveta sigurno najlepše osećanje na svetu - ljubav.

Mnogima od nas se upravo početkom proleća, iz nekih samo Majci Prirodi znanih razloga, probude i “leptirići” u stomaku. Budite bez brige. Mi koji pripadamo “ozbiljnijim” (da ne kažemo “starijim”) generacijama znamo da je to u stvari sastavni deo malopre pomenutog osećanja ljubavi. Za vas koji ćete ovog proleća po prvi put osetiti to neobično prolećno “golicanje” u stomaku, znajte da je u pitanju siguran znak da ste zaljubljeni. I zaista, nije ni čudno da se sve to dešava baš tokom dela godine kada sve buja i raste.

Dragi naši,

Iako nije uobičajeno, ovaj uvodnik podelićemo na dva segmenta. Prvi deo posvetićemo ženama, našim suprugama, majkama, bakama, svekrvama, taštama, prijateljicama, koleginicama... a drugi deo uvodnika biće deo teksta namenjen muškom delu populacije. Dakle...

Drage naše dame, sa velikim zadovoljstvom čestitamo vam 8. mart - Međunarodni dan žena. Budite lepe, srećne i pažene svakog, a ne samo ovog dana! Više od stotinu godina traje borba pripadnica lepšeg pola za ravnopravniji položaj u društvu u kojem (hteli mi to da priznamo ili ne) vladaju muškarci. Poražavajuća je činjenica da se u Srbiji čak 60 odsto žena na selu najvećim delom vode kao nezaposlene, iako rade i doprinose svojoj porodici.

Dragi naši,

Jesmo li baš tako loši kako bi mogli zaključiti gledajući televiziju ili čitajući novine? Da li smo zaista onakvi kakvim nas prikazuju rialiti programi ili tabloidi? Nepristojni, svadljivi, sebični, pohlepni, spremni na svaku glupost radi mrvice slave. Što bi rekao najpoznatiji srpski direktor (Srećko Šojić ) – „Neće da može“. 

Imao sam prilike da putujem po svetu i prilično sam siguran da naši radnici spadaju među poželjnije strane radnike. Iznenadio sam se kada sam čuo od Maltežana da zapošljavaju oko 35000 naših radnika (oko 7% ukupnog stanovništva) i to svih profila, od fizičkih radnika do doktora ili bibliotekara. Našao sam ih i u Dubaiu (oko 5000) a tamo niko ne ostaje ako nije zaista dobar. U Austriji ili Nemačkoj već teško razlikujete naše od domaćih. Pa kako to da tamo valjaju, a ovde ne valjaju?

Dragi naši,

Pred nama je teška dilema - hoćemo li slaviti Svetog Trifuna ili Svetog Valentina? 

To vam je kao kada su pitali Bosanca hoće li kafu ili rakiju, a on je odgovorio: “Ma kud’ ćeš mi dijeliti to dvoje, bolan ne bio” . Oba sveca se slave 14-og februara, a u različitim verzijama poštuju se u svim hrišćanskim crkvama. Sveti Trifun je bio iscelitelj koji je pomagao bolesne, a kod nas je poznatiji kao zaštitnik vinogradara i vesnik proleća. Sveti Valentin je poznat kao zaštitnik zaljubljenih. Oba sveca su živela sredinom trećeg  veka, činili dobra dela, čak su lečili pripadnike carskih porodica, a ipak su na kraju  okončali pod mačem rimskih vojnika kao žrtve verske netolerancije.

Dragi naši,

prođoše i praznici, šta se slavilo  - slavilo se... A sada malo rekapitulacije. Pitali su me neki novinari šta očekujemo od Nove godine, bojimo li se konkurencije, šta očekujemo od države, kakva je bila prošla godina... I sve tako redom.

Kada malo bolje razmislim, mogao sam im komotno proslediti prošlogodišnju izjavu, a bogami i onu od pre par godina. Od kada znam za sebe (a skupio sam godina), uvek smo poslovali u nekim kriznim situacijama. Prvo rat u Hrvatskoj, hiperinflacija, pa blokada, pa bombardovanja, pa... I evo nas danas tu gde jesmo.

Dragi naši,

Sad kada su praznici iza nas a nova godina tek započela, moramo konstatovati ono što je već milion puta pomenuto. Dobar je momenat za svakoga od nas da po nešto započne iz početka. Sigurno je svima „otrcano” kada se kaže: posle nove godine ostavljam pušenje, započinjem strogu dijetu, uzimam knjigu u šake ili bilo šta slično što nam može život učiniti boljim. Ali stvarno, zašto ne pokušati?

Razmislite o novim počecima, ne kaže se uzalud da put od hiljadu kilometara uvek započinje prvim korakom. Život nam je pružio još jednu dobru priliku, makar za prvi korak.

 Dragi naši,

Stigli su nam i praznici, vreme za opuštanje i porodično okupljanje. Pesimisti bi rekli da nam je čak i Deda Mraza napravila američka kompanija, a optimisti bi rekli – nema veze, simpatičan je, deca ga vole i svi se lepše osećamo u njegovom društvu. Pristalica sam ove druge teorije.Naravno da novogodišnja kupoholičarska groznica nije baš sasvim u skladu sa nekim hrišćanskim vrednostima, ali ako to pomaže da se ljudi osećaju zadovoljnije, ako postanu, bar na kratko, pažljiviji prema svom okruženju, onda je to dobro.

Dragi naši,

Prvo moram da se izvinim našim potrošačima koji su imali problema prilikom očitavanja kartica. Promenili smo način internet komunikacije sa našim prodavnicama sa ciljem da ubrzamo uslugu, ali se ispostavilo da se moramo vratiti na sporiji, ali sigurniji način. Jednostavno, internet infrastuktura ima povremene, kratke prekide koji se mere u sekundama ili minutama, ali svaki taj prekid, ma koliko bio mali, predstavlja problem za nekog kupca. 

Možda ste primetili da smo počeli sa prodajom putem naručivanja. Radi se o automobilskim gumama. Pošto nemamo dovoljno prostora u prodavnicama, ponudili smo kupcima da robu naruče, a da je mi isporučimo preko prodavnice koju kupac izabere. Naš plan je da omogućimo kupcima da preko internet platforme naruče bilo koju robu koja se ne nalazi u našem redovnom asortimanu, a da je mi isporučimo preko najbliže prodavnice. 

Dragi naši,

Kod nas se kaže: „Ko o čemu, baba o uštipcima“, pa ću i ja, u skladu sa tom narodnom poslovicom, ponovo da se pozabavim sa Lidlom.

Prošlo je mesec dana, situacija se polako normalizuje, pa možemo da napravimo neki rezime šta nam se to dogodilo. Prema očekivanjima, GOMEX nije bio ozbiljno pogođen. Nakon samog otvaranja novog, situacija se polako, dan po dan, normalizovala i sada smo tamo gde smo bili. Očito je da su glavni udar doživeli tzv. veliki formati - super i hipermarketi.

Dragi naši,

Pročitao sam u novinama vest da je Narodna banka zaključila da je posebno naplaćivanje „obrade“ kredita dozvoljeno, pa sam osetio potrebu da malo zagrebem po tom pitanju...

Pristalica sam slobodnog tržišta gde svako određuje cenu svog proizvoda, a konkurencija na kraju određuje koja će cena biti prihvaćena na tržištu. Dakle, možeš ti da tražiš novaca koliko hoćeš, ali ako ja mogu da isti proizvod kupim na drugom mestu za manje novaca - tvoj biznis neće dugo trajati. Sledeći ovaj stav, banke zaista imaju pravo da posebno iskazuju naknadu za obradu kredita, ali problem nastaje kada kupci ne mogu da utvrde šta je to stvarna cena. NBS je onda uvela EKS (efektivna kamatna stopa) koja objedinjuje i kamatu i razne naknade i to je u stvari prava cena kredita. 

Dragi naši,

šta god neko pomislio, za većinu nas jesen je najlepše godišnje doba, naročito ako je topla i prijatna kakva je ovogodišnja. Da, školarci će reći da se njima jesen baš i ne dopada previše, jer u ovom godišnjem dobu počinju učenje i školske obaveze, ali svakako to mora da se desi...

Jesen je i onaj deo godine kada se piljarice u našim marketima prosto preplave brojnim voćem i povrćem, toliko neophodnim za zdravu ishranu i kvalitetan život. Na “zaštitni znak” jeseni - grožđe - osvrnuo se u svom tekstu i naš saradnik Dr Vladimir Jorga. Poznato je da vitamine i minerale moramo da unosimo svakodnevno u naš organizam, a stručnjaci smatraju da je najbolje to činiti konzumiranjem svežeg voća i povrća.

Dragi naši,

Počinje puna trgovačka sezona. Trgovci se pripremaju za ključna tri meseca od kojih im uglavnom zavise rezultati cele poslovne godine. Dočekali smo i otvaranje Lidla i ne mogu a da ne budem (po)malo ironičan...

Kada bi srpski trgovci tako otvarali svoje prodavnice, davno bi propali. Eto šta znači biti velik i imati moćnu zemlju iza sebe. Ponovo se čuju glasovi o ulasku Spara na domaće tržište, ali sumnjam da će se to brzo desiti, osim ako ne krenu u preuzimanje Mercatora. 

Dragi naši,

Evo dobre vesti za potrošače u Srbiji. Evropski parlament je doneo odluku kojom se zabranjuje da proizvođači jedan te isti proizvod proizvode sa različitim kvalitetom, zavisno od tržišta na kojima se prodaju. Dakle, nema više Ariela za istok i Ariela za zapad.

Sad je definitvno utvrđeno da su svetske kompanije za zemlje istočne Evrope proizvodile proizvode slabijeg kvaliteta od onih koje su prodavali u zapadnoj Evropi. Pošto se radi o globalno poznatim kompanijama sa jakim lobističkim grupama, odluka se odnosi na buduće poslovanje i nema sankcija za prethodno varanje potrošača. 

Dragi naši,

Pošto smo u ozbiljnim pregovorima sa stranim investitorima koji bi investirali dodatni kapital u brzo širenje Gomexa, često smo se susretali sa pitanjem kako mi vidimo budućnost trgovine, pre svega srpske trgovine. Pitanje nije ni malo naivno.

Ako napravimo dobru prognozu daljeg razvoja, bićemo brži i u svakom pogledu uspešniji od drugih trgovaca. Ako pogrešimo... Mogli bismo i da nestanemo. Gde su sada nekada tako omiljene audio ili video kasete? Da li se još neko seća proizvođača telefona Blackberry ili Nokia, a bili su vrhunski u nekom trenutku. Njihov dramatičan pad je direktno povezan sa lošim predviđanjima poslovnih i tehnoloških kretanja koja će se desiti.

Dragi naši,

U modernim društvima se uspostavilo pravilo da nije vest kada pas ujede čoveka, već kada čovek ujede psa. Izgleda logično i zabavno, ali posledice nisu baš zabavne. Vesti su nam se pretvorile u crnu hroniku i rubriku „Verovali ili ne“. Loše vesti su realnost i ne treba ih izbegavati, ali potrebniji nam je racionalan i hladnokrvan prlaz sa potpunim informacijama, a ne površnost čija je jedina svrha da podignu čitanost ili gledanost nekog medija.

Poslednja loša vest koja se tiče trgovaca je vest o švercu 20-30 tona svežeg mesa kome je istekao rok, a koje je prošvercovano preko granice na još nepoznat način. Ima tu monogo nejasnoća, pa da krenemo...

Dragi naši,

Ulazimo u sam finiš sezone godišnjih odmora. Iskreno se nadamo da ste uspeli da ugrabite par dana (ili i više) i da “šmugnete” negde dovoljno daleko da možete da tvrdite da ste se odmorili.

Iskreno govoreći, nismo nešto sigurni da bismo period koji ostaje iza nas mogli nazvati letom, ali šta je - tu je. Klinci su već smislili pošalicu na tu temu koja glasi: “Zašto se bunite zbog vlažnog leta? Pa kiša je padala samo dva puta. Prvi put 21 dan a drugi put 14 dana...”.

Dragi naši,

Pre nekog vremena navršilo se 200 godina od kada je čuveni socijalista-utopista Robert Oven izašao sa parolom: „Osam sati rada, osam sati rekreacije, osam sati odmora!“. Negde sedamdesetih, činilo se da je sazrelo vreme da se i ovo radno vreme smanjuje, ali danas izgleda da pored osam sati redovnog rada mora da se radi bar još koji sat dodatno kako bi se obezbedio koliko-toliko pristojan život, a o penziji i da ne pričam.

Meni sve to ne izgleda naročito pametno, a ni efikasno. Ljudi moraju da imaju svoj privatan život usklađen sa poslom. To je odnos koji traje 40-45 godina, a to je malo predugačak period za život pod stalnim pritiskom. Sumnjam da je iko toliko izdržljiv, da radi dva posla i da ode u penziju zdrav.

Dragi naši,

Dobra vest za potrošače! Donesen je novi pravilnik o deklarisanju proizvoda koji bi trebao da omogući bolje informisanje o svojstvima proizvoda. Zastupam gledište da bi deklaracija trebala da sadrži jasne i razumljive informacije, a ne da zatrpava kupce gomilom nepotrebnih, sitnim slovima, poluinformacijama, koje kao da više služe da sakriju, nego da otkriju bitne karakteristike proizvoda. 

Današnji potrošač je sluđen tabloidnim naslovima tipa: “Strašno, kako nas truju!” ili “Užasno, hrane nas kancerogenim...” i da ne nabrajam dalje. Mogli bi pomisliti da neko samo sedi i smišlja kako da nas potruje. Daleko od toga da nema razloga za brigu. Neko je već dobro primetio da više ne pravimo hranu za ljude, nego za novce, a  onda ne treba puno pa da se neko seti da je bitno da se više zaradi, a hrana... Biće jeftina, lepo upakovana, upotrebljiva i ne baš direktno štetna. Uz malo pojačivača ukusa, biće kao prava. 

Dragi naši,

Prvo pravilo ovakvih zabavnih magazina je - nema loših vesti ! S druge strane, kada smo počeli sa ovim našim novinama, prvo pravilo je bilo i ostalo - nema petljanja, poverenje kupaca se mora zaslužiti! Sve ovo je lakše reći nego učiniti.

Svi mi, trgovci, se borimo za svakog kupca i iskreno verujem da velika većina zaista želi da ugodi kupcu, ali na terenu je malo drugačije. Usluga nije uvek onakva kakvu očekujemo, kvalitet svežih proizvoda varira, a i urednost nije uvek na nivou. Tržište je surovo, svaka greška se plaća i mi uglavnom znamo šta treba da radimo, ali često realnost bude daleko od naših želja.