Porodični Magazin

Dragi naši,

U proteklom periodu dobio sam nekoliko pisama u kojima se potrošači žale da je roba u našim prodavnicama skuplja nego što je to u inostranstvu. S obzirom na naše, višestruko manje plate to sigurno nije prihvatljivo na bilo koji način.

Jedna gospođa je primetila da je npr. puter u Srbiji znatno skuplji nego u Italiji. O čemu se radi? Pre svega mislim da je u pitanju sistem subvencija koji je u EU razvijen do besmisla, pa često nije bitno ni šta ni kako radite, bitno je da ste se uključili u neki sistem subvencija. Ne treba zaboraviti da se na kraju uvek plaća puna cena, samo što to na prvi pogled nije vidljivo, jer deo cene plaća država sa novcem koji prikupi kroz porez od građana i privrede. Dakle, opet plaćaju građani. 

Dragi naši,

Počela je fudbalska groznica. Muškarci će uživati, a žene će se nervirati. Napuniće se kafići, prodavati sličice, neko će se radovati, neko tugovati, ali u svakom slučaju okrenuće se veliki novac. Iako načelno razumem kako se u tako nebitnoj igri stvara tako veliki novac, ipak sam začuđen toooolikom količinom novca! 

Dragi naši,

Red je da se i ja oglasim povodom tzv. “besplatnih kesa”. Zašto sam stavio navodnike? Zato što besplatne kese u stvari ne postoje, niti su ikada postojale. Svaki trgovac je njihovu cenu uključivao u troškove poslovanja, pa su kupci na ovaj ili onaj način ipak plaćali kese. 

Verovatno se pitate - zašto onda tolika graja oko nečega što se ionako već naplaćuje? Zašto da kupci plaćaju nešto što su već platili? Pitanje izgleda jednostavno ali odgovor je komplikovan. Pa, da pokušam da objasnim...

Dragi naši,

Ako želite da budete uspešan trgovac, morate da ispunite nekoliko ključnih zahteva.
Verovatno ćete prvo pomisliti na niske cene, ali nećete biti u pravu.

Kada pitate kupce šta im je najbitnije, najveći broj upitanih odgovara da su to cene. To je razuman odgovor i tako bi bilo kada bi kupci kupovali planski. Međutim,  kada posmatrate kako se kupci stvarno ponašaju, lako je primetiti da umesto razuma caruju emocije.

Pravljeni su eksprimenti gde bi za jedan te isti proizvod, samo u različitoj boji, ispitivači određivali tri različite cene. Bez obzira na deklaraciju koja jasno pokazuje da se radi o istim proizvodima, većina se opredeljivala za onaj sa srednjom cenom. Logika ide otprilike ovako: nisam bogat da kupujem najskuplje, ali ni siromah da kupujem najjeftinije. Dakle, opredeljujem se za srednju cenu.

Dragi naši,

Pred nama su Prvomajski praznici, a i Ðurđevdan samo što nije. Krenula je sezona izlaska u prirodu, s tim što to kod nas ne znači da je počela sezona šetnje u prirodi, već sezona roštiljanja. Nije ni to loše, važno je da se izađe iz rutinirane svakodnevnice. Ne jedem puno, ali volim roštilj ili, još tačnije, volim roštiljanje. To je drugo ime za druženje.

Hrana više nije samo način kako zadovoljavamo naše osnovne potrebe. Hrana je sada zabava, razlog za druženje. Naši analitičari primećuju stalni rast prodaje začina i to onih egzotičnih. Moja generacija nije ni čula za npr. kurkumu, a ona se ustoličila kao jedan od najprodavanijih začina. Pre neki dan, jedan prijatelj mi je poslao sliku pasulja koji je kuvao uz upotrebu azijskih začina. Za prosečnog ljubitelja pasulja, to je verovatno teško krivično delo i uvreda nacionalne kuhinje, ali na slici je izgledalo baš lepo, a pošto mi se prijatelj javio i posle degustiranja, reklo bi se da je sve prošlo bez težih posledica.

Dragi naši,

Pošto već duže vreme živimo u vremenu stalnih žalbi, što opravdanih, što neopravdanih, više opravdanih nego neopravdanih, želeo bih da sa vama podelim jedno dobro iskustvo.

Pre nekoliko dana imali smo upad profesionalnog pljačkaša u jednu od naših prodavnica u Beogradu. Pošto se takvi slučajevi pojavljuju s vremena na vreme (ne prečesto), naša standardna procedura glasi da zaposleni ispuni zahteve napadača kako ne bi došlo do ugrožavanja zaposlenih, a da nakon krizne situacije obaveste policiju i njima prepuste dalje rešavanje slučaja.

Tako kaže pravilo i radnici ga se uglavnom pridržavaju. Postoje i oni drugi koje ponese adrenalin pa se suprostave napadaču i... u najvećem broju slučajeva napadači beže neobavljenog posla.

Dragi naši,

Pretpostavljam da je velika većina naših kupaca dobila bar nekoliko poruka na svom mobilnom telefonu, a isto tako sam siguran da se svako bar jednom iznervirao zbog primljene poruke. Kada objektivno razmislite, ovakve poruke ne bi trebale da vam smetaju jer vam uglavnom nude neke pogodnosti, a vi sami odlučujete da li ćete ih iskoristiti ili ne. Ali... Kako god, ipak vas nerviraju, jer narušavaju vašu privatnost...

Dragi naši,

Već neko vreme gledam na televiziji propagandni spot u kojem se govori o štetnosti upotrebe plastičnih kesa. Interesantno je što kompanija koja je finansirala tu kampanju nema ozbiljnih dodira sa plastičnim kesama, pa sam se pitao u čemu je štos.

Mi, trgovci, već duže vremena raspravljamo o upotrebi i zloupotrebi plastičnih kesa. Za većinu trgovaca nije problem u tome što se sopstvenim kupcima daju besplatne kese. To je još jedna usluga kojom trgovci žele da privuku mušterije.

Problem je uočen kada je primećeno da sama činjenica što je nešto besplatno uvećava potrošnju i do 50%. Jednostavno rečeno, nije problem dati besplatnu kesu, ali problem je kada se te kese neracionalno upotrebljavaju (jer su besplatne) pa se kao krajnji rezultat može videti more odbačenih kesa za koje će se ponovo trošiti novci da bi se prikupile i reciklirale. Radi se o krajnjem razbacivanju.

Dragi naši,

Dobio sam naređenje od kolega koji uređuju “Porodični magazin” da se ovaj put držim teme - 8. marta. Volim da odlutam sa razmišljanjima i da našem trgovačkom poslu dam malo širu dimenziju, ali ovaj put ću biti disciplinovan, a i tema je inspirativna.

Osmi mart je praznik koji je ustanovljen jer je već dugo vremena jasno  da su žene u neravnopravnijem položaju od muškaraca, pa je ovo jedan od načina da se ovaj problem učini malo vidljivijim. Ako pogledamo plate, muškarci su za isti posao bolje plaćeni. Ako pogledamo profesionalne karijere, mnogo je veća prisutnost muškaraca na bitnim položajima nego žena. Ako pogledamo politiku... ista situacija.

Lako je utvrditi da sve to nije pošteno, ali jako je teško napraviti sistem funkcionalnih mera koje će promeniti situaciju. Donose se uglavnom popularne mere koje političarima donose poene, ali stvarni položaj obične žene se menja vrlo sporo.

Dragi naši,

Već danima ležim u krevetu, lečim se od neke nesrećne gripetine i tiho patim. Pošto nisam baš navikao da ležim, nisam znao šta da radim sa sobom. Prvo sam pogledao, preslušao sve vesti, pročitao sve novine, a onda sam prešao na filmove i serije. Po ko zna koji put sam se iznenadio brojem televizijskih programa koji nude jedno te isto, a još više nepreglednom količinom nasilja.

Ne verujem da ljudi koji gledaju te nasilne programe u nekom momentu samo išetaju iz kuće i počnu da tuku druge ljude, ali ovolika količina sveprisutnog nasilja ne može ostati bez posledica. Na kraju, uspeo sam da pogledam jedan porodični film (niko nije ubijen) gde su na početku svi posvađani, a onda se pojavljuje opasnost koja ih sve zbližava i na kraju su svi srećni i zadovoljni. Zaključak je da se ljudi neće tek tako opametiti bez neke neposredne opasnosti, a i ta pamet brzo nestaje, kako nestane opasnost. To je naš svakodnevni život. To smo mi, a možda bi moglo i drugačije.

Dragi naši,

Odmah na početku da vas pitamo: da li ste počeli sa realizacijom želja koje ste (javno ili u sebi) poželeli 31. decembra u ponoć? Ukoliko jeste, svaka čast, a ukoliko možda niste, sasvim smo sigurni da ćete početi da radite na tome vrlo brzo...

Hteli mi to ili ne, polako ali sigurno “crpimo” prvih trideset i jedan dan ove godine. Januar je bio zimski mesec samo na papiru (da ne kažemo - u kalendaru) što je, priznaćete, ipak nekako imalo svoju lepšu stranu. Manji računi za grejanje, više mogućnosti da boravite na svežem vazduhu, a nije na odmet spomenuti i značajno manje šanse za evenutalno nošenje gipsa usled nezgodnih padova. Ona malo ružnija strana svakako su brojni virusi i prehlade koje su “harale” i bacale ljude u krevet. Ali, ukoliko ste pažljivo čitali tekstove naših saradnika dr Slavice Bekić i dr Vladimira Jorge - vaš imunitet je sigurno bio čvrst kao stena!

Dragi naši,

Pošteno govoreći, prošlu godinu ću ipak pamtiti kao malo bolju nego što je bila prethodna.

GOMEX je porastao za 18%, a vrednost prosečnog računa za 6%. Naš ukupni porast pokazuje da smo bolje radili, ali i investirali, dok porast vrednosti računa pokazuje da ste nam poklanjali više poverenja i punili svoje korpe sa više proizvoda nego prethodne godine.

Ovo je rezultat koji raduje, ali i obavezuje, pa obećavam da ćemo se i ove godine potruditi da imamo dobru, kvalitetnu robu po dobrim cenama, ali i da ćemo osmisliti još akcija i drugih pogodnosti koje će vam kupovinu učiniti lakšom i zabavnijom.

Dragi naši,

Pred nama je Nova godina. I ove godine ću je dočekati u nekom restoranu sa dugogodišnjim prijateljima. Već znam da ću pred sam doček biti prilično umoran i razmišljati da nekako eskiviram svu gungulu i ostanem u miru kuće. Ipak, već znam, u poslednjem momentu ću se ipak odlučiti da izađem, pa šta bude. Posle dočeka, pitaću se kako sam bio tako glup da pomislim da odustanem, jer sam se tako lepo proveo. I tako svake godine.

Prijateljstva se teško održavaju, naročito kako godine prolaze. Životi su nam postali komplikovani, pa je ponekad teško uklopiti obaveze koje donosi prijateljstvo i svakodnevne obaveze. Mislim da treba pokušati. Nova godina je lepa prilika da se osveže prijateljstva. Nisu potrebni ni restorani ni neke velike pare. Dovoljna je dobra volja, malo organizacije i dobro društvo. Čak ni loša muzika ili loša hrana ne mogu poništiti efekat dobrog društva. Probajte...

Dragi naši,

Pre neki dan jedan moj prijatelj me pitao zašto cene u prodavnicama nisu pale, ako je vrednost evra pala. Jednostavno pitanje, težak odgovor. Iza svega se ipak negde nalazi malo potpitanje: da nas vi trgovci ipak malo ne potkradate? Kao dućandžija ponosan na svoj posao, moram da odgovorim :) :
Prvo - mi maloprodavci cene dobijamo u dinarima pa kurs evra ne utiče na naše marže. Cenu evra uračunavaju proizvođači i uvoznici.
Drugo - uvoznici ili proizvođači kalkulišu svoje cene prema vrednosti evra koja je bila u momentu uvoza robe ili sirovina, pa eventualni naknadni pad vrednosti evra ne utiče na njihovu cenu sve dok ne rasprodaju staru zalihu ili ne uvezu novi kontigent, po nižoj ceni.
Treće i verovatno najbitnije - da bi vrednost evra pala u odnosu na vrednost dinara najbitniji razlog bi bio da naša privreda beleži veći rast nego one zemlje koje koriste evro kao platežno sredstvo. Pošto to u našem slučaju nije slučaj, većina uvoznika ovaj pad evra smatra privremenim, pa ne želi da spušta cene da bi ih ubrzo opet podizali.

Dragi naši,

Još jedna godina se polako primiče kraju, a pred nama se polako pojavljuje sezona slava i drugih svečanosti.
Da nije računa za grejanje, ovo bi bio najzabavniji deo godine. Da bi i mi iz GOMEX-a malo olakšali situaciju, pripremili smo novi program koji se zove ČEK NA DOPIS.

Većina čitalaca zna o čemu se radi. Nekada je ovo bilo vezano za razne sveske i zapisivanja, pa ne bi baš mogli reći da je bilo sve u skladu zakonom iako je povoljnost za kupce bila neosporna. Kupci su mogli ostaviti ček kao garanciju plaćanja, a onda obavljati svakodnevne kupovine sve dok ne dostignu dogovoreni limit, obično 5000,00 dinara.

Sada smo uz pomoć naše i vaše Kasice Brojalice uspeli da rešimo sve tehničke i zakonske probleme pa će ovakva mogućnost kupovine biti omogućena  bez svesaka i zapisivanja, samo uz upotrebu Kasice Brojalice.

Dragi naši,

Nakon nekoliko intervjua i inovacija koje smo objavili na početnim stranama našeg i vašeg Magazina, poželeli smo da vam se obratimo.

Pokušali smo da obogatimo časopis potpuno novim sadržajima. Stručne tekstove saradnika smo preselili na sam početak, uveli smo intervju sa poznatim ličnostima, a jedna od najznačajnijih inovacija je i uvođenje rubrike sa tekstovima najeminentnijih stručnjaka iz oblasti hrane sa Instituta za meso INMES.

Dragi naši,

Pre nekoliko dana sedeo sam sa prijateljima i naravno bistrio politiku. Došao je na red Agrokor. Komentarisali smo vanredni izveštaj njihovog revizora i svi se iščuđavali kako neko može da sakrije skoro tri milijarde evra i da to prođe neprimećeno. Cinik bi ponovio staru latinsku poslovicu slobodno prevedenu: „Što dolikuje lavu, ne dolikuje volu“. U konkretnom smislu Agrokor je bio lav, a mi (i Srbi i Hrvati i Bošnjaci i Slovenci :) - volovi...

Razgovor se nastavio oko položaja domaćih firmi i pitanja da li je bolja domaća ili strana  (internacionalna) firma. Ovde je tek počela prava bura. Nije tajna da domaći privrednici nisu baš zadovoljni tretmanom u sopstvenoj zemlji, ali činjenica je i da su mnogi domaći „privatnici“ bili obične kabadahije koje su  unesrećile i narod i državu, a često i sebe.

Dakle, domaća ili strana kompanija (trgovina)? Za i protiv?

Dragi naši,

Na žalost, ponovo moram da počnem sa izvinjenjem. Pre nekog vremena imali smo na akciji „Kupi me u četvrtak“ artikal Persil od 8kg sa poklon korpom. Ponuda je bila zaista povoljna i mi smo za taj jedan dan prodali više od 60 tona praška. I sve je to dobro, prodala se impozantna količina, oni koji su obavili kupovinu bili su vrlo zadovoljni, ali... Onda dolazi ono „ali“ koje sreću kvari. Taj dan smo zabeležili apsolutni rekord u broju reklamacija nezadovoljnih kupaca koji su planirali da kupe ovaj proizvod. Neke naše radnje su ostajale bez proizvoda već u 9:00 sati pre podne.

Kada smo malo bolje ispitali situaciju, utvrdili smo dva bitna uzroka koji su doveli do neželjenog problema. Prvi problem je bio u predviđanju količina koje će biti prodate. Prava je umetnost odrediti optimalnu nabavku, jer sve ono što ne prodate po akcijskoj ceni ostaje u magacinima kao mrtav kapital i pitanje je kada će se prodati. Drugi problem je što su naši trgovci pravili liste kupaca pa su ostavljali robu u magacinima za one koji su se prijavili. Ovo, naravno nije dozvoljeno pravilima kompanije i učinićemo sve da se to više ne ponavlja.

Dragi naši,

Pred nama je novi, drugačiji broj našeg i vašeg Porodičnog magazina. Da ponovim, želja nam je bila da napravimo jedne novine koje će vas malo zabaviti, malo edukovati i omogućiti da se snabdevate po povoljnijim cenama. List je okrenut prema porodici, tj. čitaocima od 7 do 107 godina :) i treba da promoviše vrednosti po kojima mi u GOMEX-u želimo da budemo zapaženi.

Najveći deo propagandnih poruka sadrži elemenat poverenja i to nije “bez vraga”. Poverenje je u poslu najveće dobro. Kada sa svojim klijentima ostvarite odnos poverenja, vi ste “cementirali” svoju budućnost.

E sad... O poverenju je lakše pričati, još lakše ga je izgubiti, a jako teško steći. Steći poverenje u modernom rečniku praktično znači postati “brend”, a koliko znači biti brend najbolje govori navodna anegdota gde su direktora jedne velike multinacionalne kompanije pitali šta bi mu manje teško palo: da mu zemljotres uništi objekte ili da izgubi brend (emocionalni odnos poverenja sa potrošačem)? Bez razmišljanja, direktor je odgovorio da bi pre žrtvovao objekte jer se oni brže grade od brenda (poverenja).

Dragi naši,

Početak septembra uvek je nekako (ne)zvanično i početak mnogih aktivnosti koje zamru tokom julskih i avgustovskih vrelih dana. Sigurno i vi ponekad u razgovoru kažete: “To ću da počnem da radim/završavam od septembra, kada se sve malo ohladi”.

Deveti mesec u godini je i period kada se intenzivno razmišlja o zimnici, kuvanom paradajzu i ostalim jesenjim i (skoro pa) zimskim đakonijama. Za školarce, septembar predstavlja završetak bezbrižnih dana raspusta, ustajanja bez pomoći budilnika i beskrajnog opuštanja uz knjigu, TV ili tome slično. Srećom, kod većine đaka navikavanje na školu i školske obaveze kratko traje...

Prvo septembarsko izdanje “Porodičnog magazina” donosi vam, kao i uvek, pregršt zanimljivih priča, saveta i zabave. Od krompira do instant kafe, preko pančete i crne ribizle do majoneza, sasvim smo sigurni da ćete i u ovom broju vašeg i našeg “Magazina” pronaći nešto po svojoj “meri”.