Porodični Magazin

Dragi naši,

Hajde da se malo i hvalimo. Uložili smo oko dva miliona evra u pogon za pripremu i distribuciju svežeg mesa i suvomesnatih proizvoda.

Pakovano meso je nešto prilično novo na našem tržištu i kada smo kretali sa ovim programom, mnoge kolege su bile prilično sumnjičave. Svi smo znali za naše navike vezane za prodaju mesa “na panju” i bilo je pitanje da li će naši kupci prihvatiti pakovano meso kao što je to već uobičajeno na Zapadu. Prihvatili su.

Prošlog meseca smo prodali 103000 pakovanja. U ovom broju smo vam pripremili priču o pakovanju mesa kako bi vam još malo približili šta je sve potrebno da bi na vašu trpezu stigla jedna obična zdrava šnicla. Možda će biti neskromno (upozorio sam vas da ću malo da nas hvalim :) ), ali naša šnicla ne zaostaje ni milimetar za onom iz bilo koje zapadnoevropske prestonice. Da budem još malo bezobrazniji pa da ustvrdim da je naša i ukusnija.

Dragi naši,

Opet malo o umerenosti. Nedavno sam se čuo sa bliskom rođakom Ninom koja predaje na jednom univerzitetu u državi Ohajo (SAD) i to “Leadership” što bi bukvalno preveli kao “Liderstvo” ili – “Kako postati vođa?”. Predmet je zanimljiv, mnogi mladi Amerikanci su opčinjeni potrebom da postanu lideri, da predvode druge ljude i... da budu popularni. Nina je zadovoljna njihovim angažovanjem i posvećenošću njenim predavanjima.

Gde je onda problem?
Odmah je primetila znatan broj izrazito debelih studenata, a to baš ne ide sa studenstkim načinom života. Provociralo ju je kako neko ko želi da bude lider (a to pre svega znači kontrolu samog sebe) ne može da kontroliše svoju ishranu do te mere da to prelazi u maltene bolesno stanje.

Nećete se iznenaditi ako čujete da je stvar u tzv. brzoj hrani i neurednom životu. To vam je ono kada deca zamene dan za noć, a onda tamane hamburgere i kiflice negde posle pola noći. Rezultat svega je da telo više ne razlikuje dan i noć, počinje da radi kao dragstor non-stop i da gomila masne naslage.

Dragi naši,

Imam dobre vesti za gurmane. Uskoro će se u našim prodavnicama pojaviti nekoliko novih mlečnih proizvoda. Sveže mleko sa 3,5% mlečne masti, punomasni jogurt sa 3,5% mm i čuveni “slagani” kajmak. Svi proizvodi su sa Pešterske visoravni gde je mrski aflatoksin praktično nepoznanica.

Kada smo raspravljali o ovim proizvodima, odmah se pojavila dilema: kako će kupci reagovati na povećani procenat mlečne masnoće, naročito usled trenutne mode da se uzima mleko, ako može, i bez masnoće? Postoji vic kada su pijancu ponudili da pije rakiju bez alkohola, a on ih je upitao: “A zašto onda i da pijem ako ne mogu da se napijem?”

Slično je i sa mlekom. Zašto da pijete mleko ako u njemu nema onoga što je najbitnije i najkvalitetnije – mlečne masti. Ako bi bili pošteni, lako bi zaključili da sveže mleko i nije za odraslog čoveka. Za odrasle su uglavnom fermentisani proizvodi kao sir, jogurt, surutka, kefir i drugi slični. Čak ni deca nebi morala da piju mleko pod uslovom da se zdravo hrane ostalim namirnicama koje takođe sadrže sve i što mleko sadrži, ali u drugom obliku.

Dragi naši,

Još malo o deklaracijama. Inspirisao me je članak u nekim novinama gde je navedeno da oko 25% deklaracija koje su istaknute na proizvodima nije ispravno. Pretpostavljam da je svaki čovek, koji vodi računa o svom zdravlju i zdravlju svoje porodice, morao biti u najmanju ruku prestrašen. Kada uz to pročitate neke naslove po novinama tipa - „ Strašno, čime nas truju“ ili „Užasno...“  verovatno vam dođe da se sakrijete na nekom pustom ostrvu i krenete sa nekom organik proizvodnjom. Izgleda lepo, ali .... em nemamo pustih ostrva, em bi brzo ostali gladni.  Ako je sve to tako, pitam se, kako to da nam je životni vek duži i kako to da ne vidimo neke epidemije ili trovanja neispravnom hranom? Biće ipak da nam hrana nije tako loša i da naš sistem kontrole zdravstvene ispravnosti hrane ipak deluje.

Naravno, ima razloga za zabrinutost, pogotovo posmatrajući trendove u svetu gde se favorizuje što jeftinija hrana (i skupo oružje :) ) a to neminovno znači masovnu proizvodnju sa još masivnijom upotrebom hemikalija. Štos je jednostavan, zemlje kao Srbija treba da menjaju svoj proizvod - jeftinu hranu, za nečiji skupi proizvod napr. pravo da puštate pesme nekog Džastina Bibera. I ne daj Bože, da u kafiću pustite njegovu pesmu, a da niste platili autorska prava - eto vas na sudu bez mogućnosti da dobijete spor. Dakle ima razloga za zabrinutost, ali ne i za paniku.

Dragi naši,

Prošli su i odmori. Ove godine sam bio srećne ruke pa sam sa familijom proveo zaista okrepljujući odmor. Brinuo sam da li će firma moći bez mene, ispalo je da može. Sve  je funkcionisalo, a da mi telefon nije nijednom zazvonio. Nešto mislim, koliko nam god to teško padalo ipak smo svi mi lako zamenjivi, a na kraju krajeva, nije to ni tako loše kad nas zaobiđe koja briga. Tu su mlađi, pa neka brinu :)

Kolege su bile vredne i verovatno ste primetili da smo proširili naš asortiman kobasica urađenih po originalnim recepturama. Radi se o mađarskim Debreciner kobasicama, nemačkoj kobasici sa sirom i Frankfurter kobasici (to je ona viršla što se ne guli i koja puca kada je zagrizete :)). Krenula je i prodaja Weisberg toaletnog papira koji treba da vam obezbedi puno dobrog papira za malo novaca.

Idemo dalje... osluškujemo vaše želje i pokušavamo da vam izađemo u susret. Para nešto i nema, a nešto se i ne sećam kad ih je baš bilo. Spadam u generaciju koja se seća “druga Tita”, ali kada zanemarimo emocije koje nam donose sećanja iz mladosti, čini se da ni tada nije bilo nešto sjajno.