B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Od rapidografa do uljanih boja

autor: Gomex | 07.05.2020
Od rapidografa do uljanih boja

Dijana Milenov ima 29 godina i trenutno je u procesu traženja posla u Evropi, ali se (kao i svi ostali) zatekla u novonastaloj situaciji izolacije. Ovo vreme koristi da se malo više posveti hobijima, među kojima je i slikanje.

“Još od drugog razreda osnovne škole sam išla na umetničku sekciju kod akademskog slikara, Viorela Flore, ali sam tokom studija tu ljubav za stvaranjem pretočila u bavljenje arhitektonskim projektima. Za mene slikanje sada predstavlja vrstu meditacije, razonodu, ali i vreme za samorefleksiju.” – kaže naša sagovornica.

Spoj umetnosti i matematike

Posle drugog razreda gimnazije, Dijana je dobila stipendiju za nastavak školovanja u oblasti fizike, na United World Colleges (UWC) u Italiji. U pitanju je internacionalna škola gde je imala divnu priliku da živi i uči sa mladima iz 88 država sveta, a to iskustvo joj je pomoglo i da dobije stipendiju za studiranje na Floridi, u Americi. Kao spoj umetnosti i matematike, koji su je oduvek interesovali, opredelila se za arhitekturu. Posle četiri godine osnovnih studija, upisala je i master program u Bostonu (na MIT fakultetu), što je Dijani omogućilo da uči od svetskih lidera za arhitekturu, kao i da radi praksu u Francuskoj, Izraelu i Americi. 

“Kada sam krenula na umetničku sekciju, najviše sam radila grafike i nisam toliko koristila boje. Učena sam da je crtanje osnova daljeg razvoja sopstvenog stila, ali je i meni lično ta tehnika veoma odgovarala zbog mogućnosti postepenog građenja rada i fokusa na detaljima. Kasnije sam prešla na suve pastele, jer je to kao tehnika možda i najsličnije crtanju, ali sada ponajviše uživam u slikanju uljanim bojama.”

Inspiriše i želja da još nekog obradujem

“Uz slikarsku sekciju sam imala sreću da izlažem svoje radove kako na grupnim, tako i na samostalnim izložbama. Izložbe su lep povod za deljenje ideja i razgovor o umetnosti. Moja omiljena izložba na kojoj sam učestvovala je bila na kraju srednje škole u Italiji. Čini mi se da su moji tadašnji radovi ispoljavali ushićenja i strahove koji su došli sa velikim životnim događajima i promenom sredine. U poslednje vreme sam takođe dodatno inspirisana kada je slika koju radim nekome namenjena, tako da me, pored sopstvenog zadovoljstva u procesu, inspiriše i želja da još nekog obradujem. Tako sam, na primer, radila porodičnu ikonu Svetog Nikole, koju mi je moj deka zatražio jednom prilikom. Takođe sam radila i porodično stablo jednoj porodici sa veoma dugom istorijom, što mi je bio novi izazov, ali i veliko zadovoljstvo.“

Iako ne veruje da će se ikada slikarstvom baviti profesionalno, Dijana kaže da će taj proces uvek biti integrisan u njeno arhitektonsko stvaralaštvo, kao i način razmišljanja.

Pored velikih, starih umetnika poput Direra i Rembranta koji su mi bili veliki uzori kada sam počinjala, danas volim da čitam i o modernim umetnicima poput Lui Xiaodong-a. Iako veoma različiti, ono što ih spaja je često slikanje ljudi, što je i meni omiljeni motiv.