B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Uzgajanje čilija iz ljubavi i bez obaveza

autor: Gomex | 26.08.2021
Uzgajanje čilija iz ljubavi i bez obaveza

Iskusni uzgajivači ljutih papričica za svoj posao kažu da je veoma jednostavan i da svaka osoba koja je ikada gajila povrće sa lakoćom može da počne sa ljutim papričicama, jer one zahtevaju znatno manje pažnje. Sve što je za taj poduhvat potrebno su: zemlja, kvalitetno seme i voda.

Uzgoj ljutih paprika

Papričice su biljke iz toplijih krajeva, te osim dugog vremena klijanja, zahtevaju i dug period toplog vremena da bi stigle da rode punom snagom. S obzirom na naše klimatske uslove, februar se smatra optimalnim vremenom za sejanje. Kod ljutih papričica obično važi pravilo da što je ljuća, duže klija i raste. Nekoliko vrsta koje jako dobro uspevaju u našim klimatskim uslovima su: Halapenjo, Hot Portugal, Aji i Jamajkan hot…

Preporučeni termin za sejanje je februar, a s obzirom na to da semenke imaju tvrdu spoljašnju ljusku, pre sejanja ih je dobro potopiti u vodu ili rastvor čaja od kamilice na nekoliko sati. Natopljene semenke prekrijte sa tek nekoliko milimetara zemlje (ne više od 5 mm, jer semenka možda neće imati dovoljno energije da se probije kroz deblji sloj). Klijanje semena traje od 5 do 30 dana, a za uspešnost klijanja potrebne su temperature između 25 i 30 stepeni. Takođe, za dobar rod je bitno da noćne temperature ne padaju ispod 10 stepeni. Najveća greška prilikom gajenja je previše zalivanja koje olakšava razvoj gljivičnih oboljenja biljke, ali i smanjuje ljutinu plodova.

Čili papričice su duge oko 4 cm. Mogu biti žute, zelene, narandžaste ili crvene, a imaju veoma ljut ukus. Kada se plodovi osuše i samelju, dobija se kajenski biber. Čili je sastavni deo svih ljutih, odnosno pikantnih soseva, poput karija, tabaska i meksičkih salsi. On pomaže kod probave, pročišćava disajne puteve i štiti od prehlada. Ukoliko pomešate čili sa maslinovim uljem, dobićete novi, jedinstven začin. Naziv “čili” potiče od španske reči “chile” koja označava tu vrstu paprike, budući da su je Španci u Evropu doneli za vreme Kolumbovih putovanja. Čili je izvanredno oštrog ukusa, pa je dvadesetak puta jači od obične ljute paprike. Ukus mu je, međutim, manje aromatičan i pikantan, a boja mnogo bleđa. Glavni sastojak koji mu daje specifičnu ljutinu je kapsaicin, materija koja snižava nivo holesterola i triglicerida u krvi, sprečava zgrušavanje krvi, jača imunitet i ima afrodizijačka, antibakterijska i fungicidna svojstva.

Kako se meri ljutina papričice

Ljutina paprike zavisi od vrste. Međutim, čak i u okviru jedne vrste, ljutina može da se razlikuje od papričice do papričice. Stepen ljutine se izražava u tzv. Skovil jedinicama (SHU). Obična paprika ima SHU nula, dok Halapenjo paprika ide od 3.000 do 6.000 jedinica.

Zemlja porekla čilija je Meksiko gde je uzgajan još pre 9.000 godina. Osim u Meksiku, čili odlično uspeva u američkim državama - Kaliforniji, Karolini i Luizijani. U početku su se upotrebljavale kao ukrasni predmeti, a zatim kao hrana i lek. U Evropu ih je navodno doneo Kristifor Kolumbo sa svojih putovanja po Karibima, smatrajući da je otkrio novu vrstu bibera. Fernando Magelan je čili preneo u Afriku i Aziju, gde je danas gotovo nezaobilazan začin u raznovrsnim jelima.