B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Četiri žene na skijama preko Svalbarda

autor: Gomex | 17.06.2021
Četiri žene na skijama preko Svalbarda

Završena je pet nedelja duga ekspedicija po centru visokog Arktika pod nazivom Climate Sentinels ili Čuvari klime. Prenosimo vam delić atmosfere slikom i rečju, ljubaznošću naše Nine Ađanin.

U ovoj fantastičnoj ekspediciji su učestvovale dr Nina Ađanin iz Srbije, ekpert za polarnu edukaciju, dr Heidi Sevestre iz Francuske, ekspert za glečere, dr Anne Flink iz Švedske, geolog polarnih regija i dr Silje Smith-Johnens iz Norveške, takođe ekspert za glečere. Ove četiri žene su tokom aprila na skijama prešle 450 km, preko glečera, fjordova i snežnih vrhova, da bi prikupile podatke o koncentraciji crnog ugljenika u snegu i ledu, što treba da pomogne boljem razumevanju topljenja Arktika u svetskim naučnim krugovima.

Korišćenje helikoptera i motornih sanki u procesu prikupljanja uzoraka snega nije dolazilo u obzir iz prostog razloga što bi tada naučnice na sebi imale čestice crnog ugljenika koji bi došao direktno iz mašina, što bi umanjilo verodostojnost samog uzorkovanja.Zato su se odlučile da istraživanje obave na starinski – tradicionalan način: na skijama.

Zbog čega je očuvanje glečera važno?

- Očuvanje glečera je bitno za sve nas, ne samo zato što će se njihovim topljenjem podići nivo mora i poplaviti megalopolisi na obalama kontinenata, već i zato što glečeri sadrže minerale kojima se hrane fitoplanktoni, a oni proizvode čak 70-80 posto kiseonika na Zemlji. Osim toga, odmrzavanje permafrosta (trajno zamrznutog tla), moglo bi dovesti do oslobađanja nama nepoznatih virusa i bakterija, starih 40 i više hiljada godina, čime bi se ozbiljno ugrozilo zdravlje ljudi i životinja”, kaže Nina Ađanin, pojašnjavajući suštinu poduhvata u kojem je učestvovala.

Tokom aprila praktično nema noći i bude lepo, hladno, ali dosta stabilno vreme. Međutim, prve dve nedelje ih je pratila oluja sa vetrom toliko snažnim, da je prevrtao natovarene sanke. Ljudi iz istraživačke stanice ne pamte tako loše vreme. Imale su promrzline, nisu ništa videle oko sebe jer je u tim uslovima sve belo i u nekim momentima je teško utvrditi šta je nebo, a šta zemlja.

- U takvim uslovima je teško postaviti kamp, može da se desi da si na glečeru koji se pomera, pa da u toku perioda odmora odeš od ostalih, opisuje Nina muke sa vremenom, naglašavajući da su ih tih dana iskustvo i pribranost spašavali od kobnih grešaka.

Polarni medvedi na Svalbardu

Velika opasnost je vrebala i od polarnih medveda kojih na Svalbardu ima oko 3000 jedinki. Oni su zakonom zaštićeni i smeju se ubiti samo ukoliko dođe do direktnog napada. Zato je prilikom polarnih istraživanja potrebno preduzeti sve moguće korake i mere zaštite da do bliskog susreta sa medvedom ne bi došlo. Iz tog razloga su se u toku noći, sa puškom u ruci, smenjivale na straži na svaka dva sata, a u noćima kada je bilo loše vreme, svoje šatore su opasivale žicom koja odašilje zvuk praska ukoliko je neka životinja dodirne. Preko dana su pazile ima li svežih medveđih tragova u snegu, te bi na osnovu njihovog smera menjale svoj smer kretanja, a osnovno pravilo je da se polarni istraživači često osvrću dok uzimaju uzorke i vrše merenja, ne bi li na vreme uočili opasnost.

- Svaka od nas već ima iskustva u polarnim istraživanjima - ja na Himalajima, ostale na Grenlandu, takođe i na Antarktiku i Aljasci. No, bez obzira na to, zbog velikog napora kojem smo svakodnevno bile izložene, strpljenje je bilo na tankoj žici. Ipak, ni jednom nismo imale konflikt. Svaka je obavljala svoj deo posla, jer nam se polja istraživačkog rada nisu preklapala i to je doprinelo stabilnosti grupe. Ja sam imala baš tešku i bolnu krizu izazvanu žuljevima, međutim devojke su odmah priskočile u pomoć preuzevši sa mojih sanki veći deo tereta i nastavile dalje kao da to nije ništa - opisuje Nina.

Bez obzira na spremnost, hrabrost, psihičku i fizičku stabilnost, svaku od ovih žena odlikuje i neverovatna skromnost i posvećenje svom naučnom radu. Naime, ni jedna od ovih žena ne stavlja u prvi plan sopstvene podvige, već naučni domet obavljenog uzorkovanja i potencijalnu dobrobit koje ovo istraživanje nosi za čitav ljudski rod, a sve to u borbi za očuvanje planete.

Topljenjem snega bi se pripremilo oko četiri litra vode dnevno, po osobi. U ekstremnim uslovima velike hladnoće, naučnice su bile izložene dodatnom naporu zbog kojeg su trošile između četiri i sedam hiljada kalorija dnevno. Opremu za prikupljanje uzoraka, šatore, pušku, signalni pištolj, rezervne skije i hranu, devojke su vukle na sankama, privezanim za sebe.