Porodični Magazin

Sočivo (ili leća) poreklom je sa Bliskog istoka i koristi se za ljudsku ishranu još od doba neolita. Između ostalog, radi se o jednoj od najranije pripitomljenih vrsta.

Ako ste do sada pravili svoje tradicionalne poslastice, možda je vreme da ove godine probate nešto novo i drugačije, što će iznenaditi i oduševiti vaše ukućane. 

Kokosova palma je biljka koja nam služi za ishranu, pravljenje odeće i građevinskog materijala, kao i sirovina za mnoge proizvode savremene industrije…

Za sos Alfredo možemo da zahvalimo Alfredu di Leilu koji ga je izumeo u svom restoranu u Rimu početkom 20-og veka.

Ukoliko su vam baba ili deda iz Irske, možete dobiti državljanstvo ove zemlje, bez obzira na to gde sada živite ili gde ste rođeni. Ipak, preko 50% Iraca živi van granica svoje države...

Poljska nacionalna jela su bigos, pirogi, kobasica, kotleti, golobki (rolnice od kupusa), zrazi (vrsta rolata), pečenje, kisela čorba od krastavca, čorba od pečuraka, čorba od paradajza, rosul (razne vrste variva od mesa), žurek (vrsta kisele čorbe od pšenice), flaki i boršč.

Tortilja je polazišna tačka za mnoge recepte u Meksiku. Čak i hotdog postoji u varijanti sa tortiljom umesto testa.

Kao što i samo italijansko ime govori, ova testenina pravi se sa belim lukom (aglio) i uljem (olio). Recept potiče iz Napulja i vrlo je popularan širom sveta.

Prazničnu atmosferu čine različiti mirisi, a jedan od najupečatljivijih uvek je miris domaćih poslastica i pečenih kolača.

Kuglof je jedan od najstarijih modelovanih kolača na svetu. Sam nastanak kolača karakterističnog oblika seže daleko u prošlost, pre više od 2.000 godina.

Ključ italijanskih testenina je svakako u jednostavnosti, a kod svih jednostavnih jela najbitniji je odabir sastojaka. Italijanski kuvari savetuju da se koristi integralna pasta u kombinaciji sa sezonskim namirnicama.

Pariz Brest je još jedan fantastični desert koji dolazi iz francuske kuhinje. U pitanju je kolač koji se već dugo nalazi na listi omiljenih u ovoj zapadnoevropskoj zemlji, ali i šire.

U kineskoj kuhinji, specijalna pažnja se posvećuje spoznaji prirode hrane. Kinezi veruju da svaki ukus pojedinačno može biti povezan sa određenim organom u ljudskom telu.

U jednoj od scena iz filma Serđa Leonea “Once Upon a Time in America” (Bilo jednom u Americi), mali Petsi kupuje “Charlotte Russe” za svoju simpatiju Pegi. Dok čeka da se ona okupa, dečak odmotava papir i jede prvo šlag, onda trešnju, pa biskvit… Na kraju zgužva papir i sakrije ga u džep.

Špagete bolonjeze poznate su širom sveta i svi ih dovode u vezu sa istoimenim italijanskim gradom. Ipak, gradonačelnik Bolonje prošle godine je izjavio kako bi mu bilo draže da je njegov grad poznat po nekom od ukusnih jela koja stvarno potiču odatle.

Zanimljivo je da su izvorna meksička jela pripremana bez masnoća ili biljnog ulja. Termički su obrađivana u velikim metalnim ili glinenim posudama.

Italijani su neprikosnoveni mađioničari kada je reč o pripremi hrane i nije čudo što je italijanska kuhinja svetski poznata i voljena. Međutim, ako ste mislili da je hrana ista u svakom delu Italije, pogrešili ste. 

Šljiva je zaštitni znak Srbije. Bez nje se ne može zamisliti ni opisati kako to izgleda voćarstvo u našoj zemlji.

Kukuruz je poreklom iz Južnog Meksika, a po zvaničnim podacima, na Stari kontinent ga je doneo Kristofer Kolumbo. Popularnost ove žitarice je ubrzano rasla, te je nedugo potom stigao i do Francuske, Italije, Balkana i Turske.

Pojam kineske kuhinje obuhvata više različitih stilova iz kineskih regija i pokrajina.