Porodični Magazin

Sv. Trifun zaštitnik vinogradara

Kad se neko bavi vinogradarstvom, on mora biti i iskreni ljubitelj vina. Zimski period je jedini deo godine kada se radovi ne obavljaju u vinogradima, te se na Sv. Trifuna valja izaći u vinograd, orezati bar jedan čokot i zaliti čašom vina...

Težak je i odgovoran vinogradarski posao, pun je neizvesnosti i zahteva konstantan i naporan rad tokom cele vegetativne sezone. Nekada bude ovenčan bogatim rodom slatkog nektara, a po neka godina ipak podbaci koliko god se domaćin potrudio. 

Nije slučajno što su vinogradari odabrali svoj dan na Sv. Trifuna da na svečan i posvećen način obiđu svoje zasade, prekontrolišu stanje čokota, obredno zaliju lozu čašom najboljeg prošlogodišnjeg vina, nazdrave, porazgovaraju i na taj način sebi požele uspešnu i berićetnu novu sezonu.

Običaji za Sv. Trifuna

Na različitim geografskim područjima gde se uzgaja vinova loza, srpski vinogradari imaju različite običaje koji se primenjuju na Sv. Trifuna, ali se uglavnom svi svode na boravak u vinogradu i različite hedonističke detalje sa prijateljima. Uvek se popije po koja čaša „nektara bogova” i to se bira ono vino od najboljih sorti. Uz vino se služe sirevi, razni obredni hlebovi, a bude tu i mesa i mesnih prerađevina. Uglavnom se svi trude da atmosfera bude prijatna, topla i da se svi pozvani lepo provedu u skromnim vinogradarskim kućicama.

U krajevima poznatim po svojim vinogorjima, uobičava se formiranje kolone seljana koja obilazi sve vinograde, a domaćini se trude da ih na kratko ugoste, jer povorka ubrzo mora da krene dalje. Vinograda i domaćina je dosta, a dani u februarau su još uvek prohladni i kratki.

Danas smo odabrali jedan lep običaj pravljenja vinogradarske pogače za ovaj praznik.

Sv. Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari, kafedžije, a na liturgijama se pominju stradanja svetitelja Trifuna.  Ovaj svetac je i zaštitnik grada Kotora.

Na ikonama je prikazan sa kosirom, vinogradarskim nožem za kalemljenje. Srpski narod u okolini Zaječara posvećuje mu čak tri dana slavlja, nadajući se njegovoj zaštiti u zimsko vreme kada vukovi nanose ogromne štete u tim krajevima, gde je ovčarstvo važna privredna delatnost.

Vinogradarska pogača

Sastojci:

300ml mleka, 30g kvasca, 1 kašičica šećera, 50ml ulja, 1 kašičica soli, 550g brašna

Za premaz:

1 žumance, 2 kašike mleka

Za ukrase:

50g brašna, 50g soli, 2½ kašike vode

Priprema:

U mlako mleko stavite šećer, kvasac i malo brašna. Ostavite da kvasac nadođe. Sjedinite ulje i so, pa dodajte pripremljenu smesu. Ostavite da odstoji, zamesite testo i podelite ga na dva dela. Jednu polovinu podelite opet na pola. Svaku od dve polovine razvaljajte u valjak dužine 50-60cm. Tako razvaljana testa uvijte jedno oko drugog kao pletenicu. Stavite u okrugli pekač prečnika 25 cm (duž ivica). Od preostalog testa napravite kuglu koju ćete staviti u sredinu. Ostavite na toplom najmanje 45 minuta. Nadošlu pogaču premažite umućenim žumancetom sa mlekom. Za ukrase umesite testo od brašna, soli i vode. Isecite željene oblike i složite ih preko premazane pogače koju ćete peći 20 minuta u rerni zagrejanoj na 200°C. Zatim smanjite temperaturu na 180°C i pecite još 20 minuta.