B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Zašto je važno da poštujemo autoritet?

autor: Aleksandra Golubović | 09.01.2020
Zašto je važno da poštujemo autoritet?

Da bi smo razvili i negovali samopoštovanje, važno je da budemo svesni svojih kapaciteta, a onda da budemo preduzimljivi, proaktivni ka ciljevima koje sebi postavljamo. Doživljaj uspeha je hrana za samopoštovanje. Gledajući tako, niko ne bi trebalo da je u poziciji da ugrožava naše samopoštovanje.

Ko su autoriteti?

Samopoštovanje je složeni i hijerarhijski organizovan sistem sudova, vrednovanja ličnosti o sebi. Međutim, i drugi kojima smo okruženi, imaju sliku o nama i svojim ponašanjem utiču na to da donosimo odluke o promeni obrazaca ponašanja. Ti važni drugi čiji uticaj nas podstiče da preispitujemo svoje stavove, vrednosti, koji nas podržavaju u odlukama koje dalje izgrađuju naše samopoštovanje jesu autoriteti.

Autoritet je neko koga cenimo i poštujemo, ali i neko uz koga se osećamo vredno, poštovano, sigurno. Samosvesna osoba koja ima samopoštovanje, prema autoritetu ne oseća strahopoštovanje, već poštovanje. Osoba koja ima samopoštovanje doživljava autoritet i sebe jednako vrednim, ali autoritet poštuje posebno i iz pozicije postignuća te osobe. Osoba koju doživljavamo autoritetom ima motivišuću ulogu za nas, predstavlja uzor čije znanje, iskustvo, veštine, talenti, postaju model za naš rast i razvoj.  Sa autoritetom nema straha, ljutnje, mržnje.

Prvi autoriteti su roditelji

Prvi autoriteti su naravno roditelji. Kako ćemo se kasnije u životu postavljati prema autoritetu mnogo zavisi od odnosa poverenja i poštovanja koji smo izgradili sa roditeljima. Kada osoba u ulozi autoriteta nema dovoljno samopoštovanja, ona svoju ulogu, znanje, veštine, status doživljava alatkama moći i tako kompenzuje nedostatke ili iskrivljenu sliku o sopstvenoj vrednosti. Manipulišući  drugima, ima iluziju da vlada sobom. 

Sedamdesetih godina prošlog veka, na našim prostorima sprovedeno je istraživanje koje je imalo veoma visok skor na tzv. F-skali autoritarnosti. Rezultat nije ukazivao na trajne osobine ličnosti, već je rezultat bio posledica života ispitanika u nižim socijalno-ekonomskim prilikama i njihovo nisko obrazovanje. Danas kao da se iz neadekvatne pozicije pokoravanja prešlo samo u drugu krajnost, pa je već postala fraza rečenica „Nema više poštovanja autoriteta“. Čini se da se održava zaglavljenost u konfliktu između pozicije težnje podčinjenisti autoritetu i negiranja autoriteta.

U oba je slučaja uzdrman humani sistem vrednosti, odnosno sistem uvažavanja ljudskih prava. I kao da je baš tu došlo do zamene teza, a to je - ako smo jednako vredni kao ličnosti - što je svakako aksiom - to podrazumeva izjednačavanje i po ostalim kriterijumima naših osobenosti. Naravno da to nije tako, profesor će uvek više znati u odnosu na učenika iz oblasti u kojoj je stručan! Profesor prema svom znanju i iskustvu treba da se zauzme odgovorno. Učenik  takođe, ako prepoznaje svoju želju za znanjem, zauzima se odgovorno u svojoj ulozi učenika. Svojim ponašanjem izražavaju poštovanje prema sebi, jedan prema drugom, kao i prema znanju. Učenici će u odnosu prema profesoru uvek biti pred autoritetom. Oni će ustati prilikom odgovaranja, ako je to društveni dogovor ukazivanja poštovanja.

Realan autoritet moć (bogatstvo) ima u talentu, znanju, posvećenosti. Ta moć ne može imati manipulativnu funkciju, ako onaj koji je u ulozi autoriteta ima samopoštovanje. Moći novca i statusa imaju manipulativnu svrhu. Moć autoriteta je u ciju opšteg dobra. Moć autoritarne ličnosti je u cilju dobra pojedinca i uvek na štetu drugog. Poštovanjem autoriteta svi rastemo.

A ko su autoritarne ličnosti?

Često se neopravdano pojam „autoritet” poistovećuje sa pojmom „autoritarna ličnost”. Autoritarna ličnost je prijemčiva za antidemokratsku propagandu, a karakterišu je sledeće osobine - konvencionalizam (pokoravanje autoritetu je prvo što dete treba da usvoji), autoritarna submisivnost (idealizovanje i nekritički odnos prema svemu što dolazi od autoriteta), agresivnost (osude i prezir prema onima koji misle drugačije), antiintraceptivnost (zanemarivanje bavljenja psihičkim životom, emocionalna nepismenost), nekritički pozitivan odnos prema svakoj vlasti (poistovećivanje sa onima koji demonstriraju moć), destruktivnost i cinizam (potcenjivanje i odbacivanje humanih vrednosti), rigidnost u razmišljanju, sklonost stereotipijama (stvari su takve kakve jesu, a promena je nemoguća), preterano interesovanje za seksualne nastranosti (osuda, ali često pominjanje te teme).